Pozdrav drage žene! :)

Imam 24 godine i pri kraju sam studija. Što se tiče fakulteta, sve mi dobro ide. Nisam klasičan student koji polaže samo ispite, nego dosta radim i po projektima. Dakle, nisam bedasta djevojka, izrazito sam pristupačna. Puno puta znam čuti kako sam zbilja osoba na koju se može osloniti i kako sam dobar prijatelj (puno puta me izigraju, a i ja sama dam da se gazi po meni, mislim si na neku ružnu ljubomornu izjavu - ma nije ona/on to tako mislio). Naivna sam, ali lagano se i to popravlja. Dobivam komplimente da sam slatka, zgodna i jedinstvena. Odvažna, veoma hrabra, ali i britka na jeziku (možda je to ono što plaši momke). ALI, nikako ne mogu naći momka. Ne pamtim kad sam zadnji put doživjela da mi se neki pristojan momak otvoreno upucavao, laskao, pokazao interes i to me rastužuje, ne osjećam se poželjno i to mi fali. Vidim da sam im simpatična, zanimljiva, ali tu staje. Kada mi se netko svidi, uvijek ja moram pokrenuti inicijativu i nije mi teško, ali više nisam sigurna ako moram sama, koliko se zaista sviđam onoj drugoj strani, i prepadnem se da ne pređem granicu dobrog ukusa, pa da se ne ponižavam (jednom jesam).
Prije par dana počela sam se intenzivnije družiti sa starim poznanikom, i svidio mi se, a mislim da i ja njemu. :) Primijetila sam da me je jednom promatrao dugo, ali ja sam se iz nekog razloga pravila da to ne vidim (postalo mi je neugodno, uvijek se uzvrpoljim u tim situacijama itd.). E sad, nećemo se vidjeti mjesec dana, i kad smo se rastajali, rekla sam mu "ajde dođi da te zagrlim", i zagrlili smo se i vidjela sam mu onaj sjaj u očima i da mu je stvarno bilo drago. To može biti da mu se sviđam, a može biti da sam mu draga kao osoba ništa više.
Kako se ponašati dalje? Nešto malo po malo isprobavati i kako? Jesam li ja jedina s ovakvim na prvi pogled banalnim problemom?
Dosta za svoje godine izgledam mlađe, i onda si često protumačim kako nisam možda ženstvena ili nešto. Ili kako se prestraše odlučnih cura.
Molim savjete i pomoć. Hvala! :)