U dugogodišnjoj sam vezi u kojoj se ne osjećam najbolje. Naime, moj dragi se emocionalno udaljio od mene, a i ja od njega. Volim ga najviše, no često razmišljam kako bi bilo kada bih bila slobodna i radila što hoću. A ja sam vam suzdržani partijaner. Dakle, obožavam partijati, no imam granice. Moj dečko je materijalist i uvijek me pita jesam li mu išta kupila ili hoću li sebi kupiti nešto (što ide njemu u korist). Mene to užasno nervira i nikako ne mogu prijeći preko toga, nije vjernik, no ne mora zato biti materijalist. Ja sam odlična učenica, a on čista suprotnost. Sada ide na drugi rok matematike i da budem iskrena, boli me briga. Previše sam brižna i sada mi je puko film. Sad će me zvati jer ću mu trebati, a u ova 2 mjeseca se nije udostojio doći do mene jer nema pokaz i mora platiti zet kartu. Pošizila sam i rekla da ću ja ići u minus na kartici i uplatiti mu na račun 120 kn da kupi mjesečni pokaz da me ne zaj. Mislim da nam je veza došla do stadija kada nema napretka već ili ostajemo na istoj ili padamo stepenicu. Volim ga, no ponekad razmišljam voli li i on mene tako. Ponekad pokazuje da da, no to je rijetkost naspram početka veze. Mislim da sa svojih 18 godina sam dosta zrela i svašta sam prošla u životu i sada se želim malo i zabaviti. No mislim da će to biti bez njega. Možda zvuči sebično, no ponekad moraš misliti i na sebe, a ne na druge. Još je situaciju "pogoršao" moj kolega s posla. Ima 25 godina, ženu i sina. Po karakteru je sličan meni i nije mrzovoljan kao moj dragi, već za zabavu, no poput mene, suzdržan je. Išli smo na kavu i neki smo dan krenuli kući puteljkom koji je malo pust i on me pokušao poljubiti. Oženjeni muškarac mene! Normalno da sam se izmaknula, nikad nisam poljubila drugog osim dečka. Rekao mi je da nikad nije ni pomislio na drugu ženu osim svoje supruge dok nisam ja došla. Kaže da sam mu užasno simpatična i da me želi poljubiti i tu bi sve stalo. Meni je to diglo ego i navelo me na razmišljanje. Da me poljubio, ne bih se žalila. Ne znam. Neki dan sam na poslu dobila otkaz i samo sam mu poslala poruku da se nećemo vidjeti. I on je krenuo autom po mene. Nisam mogla vjerovati. Htio je da idemo na oproštajnu kavicu, no ja sam rekla drugi dan. Sad (vjerovali ili ne) ne mogu dočekati taj dan!! S jedne strane se osjećam super jer se netko zanima za mene, no s druge strane loše jer bih prevarila dečka. Ne mislim sad na to kako bih ja bila s tim likom, već kako pomišljam i volim pomisao da imam drugoga. Možda je došlo vrijeme da prekinemo, no volim ga. Ne znam, što vi mislite? Da ostanem u vezi ili da budem slobodna? Ne želim sad biti u vezi ili bilo što imati sa oženjenim, već mi se jako svidjela činjenica da su (i) drugi zainteresirani za mene.