Iako nisam žena neznam ko bi bio kompetentniji da odgovori na moje pitanje .U braku sam 11 godina a zajedno živim sa suprugom 16.g (imamo djete od 10g).Nisam je prevario jer to smatram da to niti jedna nezaslužuje.(razmišljam gornjom glavom)Zadnje tri godine smo se udaljili i nekako sad u zadnjih tjedan dva pokušavamo se opet spojiti u jedno ali malo ide malo neide. Ja priznajem da sam se udaljio i zatvorio u sebe a i ona priznaje da je bezveze stvarala negativnu atmosveru između nas. Ok odlučili smo podvuči crtu ispod nas i svako sam sebi objasniti da je do ovog došlo zajedničkim snagama. Sad dolazi ono što mi smeta .Več kako me sustižu godine (ne tolike 40g) prag moje tolerancije pada i tako ona mala ljubomora koju imam prema njoj prerasla je u veču.Ona se počela dopisivati (unazad 20 dana) sa svojim bivšim preko facebooka(mada je to bilo prije rata ljubav) i meni to smeta.Sad u glavi imam konflikt između zadravog razuma koji kaže " Svako ima pravo na svoju intimu i na svoj život " a emocije mi govore "fuck što ti njemu pridaješ toliko pažnje. Pokloni meni to vrijeme ."I sad dok borba traje u meni pitam se kako naprijed , jer nisam dobro , posatjem posesivan . Nije stvar u tome dali nastaviti vezu i prekinuti nego nemogu ovako . Mada sam več dva dana alarmiram to da mi se nesviđa to što se događa ona objašnjava da je to prijateljsko dopisivanje , i da je sve OK al srce mi govori drukčije .I sad dok ova slova lete iz mene ako več nemožete pronači ljek , bar mi pošaljite koju riječ potpore . Jedan od onih koji se zauzeo za vezu !