Evo ne znam više što da radim pa san se ulogirala ovde s nadom da će mi neko pomoći... S dečkom sam godinu dana i zadnjih par mjeseci smo se jako udaljili a razlog je NEDOSTATAK KOMUNIKACIJE za koji sam prvenstveno 80 posto ja kriva. Ja sam dosta zatvorena osoba i uvijek mi je lakše pričati o svemu drugome nego o sebi, svojim problemima a pogotovo s osobom koje se tiču ti problemi. Mrzim se zbog toga. Ne znam, jednostavno imam toliko toga za reći ali kad dođe trenutak samo on govori a meni blokada, misli rade sto na sat a na usta ništa ne izlazi.... U početku se on trudio inicirati nekakve ozbiljne razgovore o nama i životu ali nije slavno završilo, zato je odustao i od tada pričamo o svemu samo ne o nama i stvorilo se ogromno nezadovoljstvo i u meni u u njemu. On je prvi iznio problem na vidjelo i rekao da ne može više tako i da ako se stanje brzo ne popravi da ćemo morat prekinit. Rekao je da mu je stalo do mene ali da ne želi biti u budućnosti s nekim s kim ne može pričat o ozbiljnim problemima i da ja ne očekujem da on sad prvi inicira razgovore jer se totalno umorio od toga. Meni je od tada užasno teško, trebam puno učiti jer sam pri kraju s faxom a ne mogu, steže me oko srca i samo mislim na to. Zapravo sam tek od iznošenja problema na vidjelo shvatila kolko mi je stalo do njega... Zapravo ti problemi su počeli nastajati otkad smo počeli malo manje vremena provoditi skupa nego inače zbog njegovog posla. Zapravo bi se naša viđanja svodila na 10 minuta dnevno a kakve ću razgovore vodit unutar tih 10 minuta?? Općenito u tih 10 minuta oboje pričamo o svom danu, ja se tužim na ispite, on na posao itd. On se sad malo hladnije ponaša prema meni šta mene dodatno ubija i kaže da jednostavno ne može drugačije dok se stvari ne poboljšaju. Ja često plačem u zadnje vrijeme i možda vam ovo zvuči smiješno al jednostavno ne znam kako da započmemo razgovor??? Ako ga započmemo oko ovoga to obično uvik bude ovako: da meni je teško, i meni, želim da se stvari poprave ali ne znam kako, ni ja i onda opet ostane na ničemu. Molim vas pomozite...