Decko i ja zivimo zajedno vec 12 godina. Imamo kcer od 9 godina, jos jednu kcer od 3 godine i curicu od 6 mjeseci. Sve je krenulo nizbrdo kad sam rodila trece djete. Posto volimo ici u kino zajedno, to je sad nemoguce jer jos uvijek dojim. On je poceo ici u kino sa jednom kolegicom s posla. U pocetku me to nije smetalo jer zena ima cerebralnu paralizu, tako da ju nisam smatrala prijetnjom. Onda ju je jedne noci sanjao i zvao je u snu. Mene je to uzasno smetalo, ali on mi se kleo da voli samo mene i da ne zna zasto ju je sanjao. Uspio me smiriti. Nakon par noci je pocelo sve ponovo, zvao je njeno ime u snu. To se dogadja sad prilocno cesto. Trenutno spavamo u odovojenim sobama jer sam ja ukocena od straha pri samoj pomisli da me on probudi sa njenim imenom na usnama. Smeta me isto sto je njoj govorio o njegovim snovima i kako ne spavamo zajedno. To je nasa privatnost. On tvrdi da joj nista nije govorio, ali ja sam procitala par njegovih poruka koje potvrdjuju suprotno. Nisam mu rekla da sam citala poruke. Ne vidim smisao, onaj ko laze, samo ce se bolje u buducnosti skrivati. Zamolila sam da vise nema kontakta sa njom, ali onda se cuo s njom meni iza ledja i lagao je. Iz tog razloga sam mu dozvolila da se cuju jer vidim da nemam nikakve kontrole nad njegovim zivotom. Trazim nekakvo objektivno misljenje jer su moje prijateljice prepristrane. Neke smatraju da ga trebam ostaviti jer laze, druge da se trebam boriti, neke cak vjeruju da je ta zena bacila urok na njega, a ja ne znam sto da mislim. Znam samo da se osjecam izdano i povrijedjeno.