cure, molim vas za vase misljenje. kako vam se ova situacija cini sa trece strane.vec sam vam pisala o momku koji mi se svida, ali smo ipak ostali na prijateljskoj razini. stvar je sljedeca, kada dodem kuci, nikad me ne pozove sa sobom van, i drustvom. mislila sam ok, ide van piti s deckima, ne bi ja ni pristala, rade odem sa curama ili ostanem kuci druzit se sa svojima. ali nedavno me zasmetalo to, i prigovorila sam mu kako me nikad ne pozove, jedan vikend u mjesecu sta mu je to. a znam njegove vise manje, i nije da bi me mora dadiljati. rekao je kako razloga nema, i kao da se cudi sta mu to prigovaram on to ne bi nikad nikome rekao. (ima pravo, ali vec mi sumnjivo bilo da me bas nikad ne pozove, morala sma pitati, a cujemo se inace svaki dan) i dalje je stuacija ista oko druzenja, ok se druzimo, mimo te svadice, i njemu se blizi rodendan, i zna da sam u to vrijeme ja isto kuci. ali ne spominje da slavi, i sinoc su me dve prijateljice pitale na kavi, dali i ja idem na njegov rodendan. samo sam se pocela smijati i rekla ne. na sto su one stale zbunjeno i nisu nista vise pitale. (mozda im je i neugodno bilo pomalo). i sto bi ja sada trebala misliti, reci, kako se ponasati-prijatelj mi slavi rodendan, i nije me pozvao, a uredno pricamo svaki dan, kad smo u istom gradu druzimo se na kavi koja traje po 4,5 sati. ne zelim mu prigovoriti, vec sada na puno drukciji nacin dati do znanja kolko taj potez nije fer.