pozz ženske...situacija je ovakva...prije pola godine položila sam vozački i od tad sam vozila dosta puta ali u pratnji mame,dečka i sestre..nisam vozila svaki dan nego kad sam imala priliku...nekad je to bilo bolje nekad lošije,ali praksa čini svoje,zar ne?Seka mi je udana i živi kod nas jer joj je muž u njemačkoj radi pa s našim autom ide na posao svaki dan,a ja kao student radim povremeno pa s nekad s nekim od njih navedenih odvezem na posao,ugl je to mama bila...Sad već par tjedana nisam vozila iz nznm ni sama kojeg razloga,nađem neki izgovor ili nznm...ono što smatram da nikad neću bit samostalan vozač...mama je rekla kako ću sad za blagdane vozit s njom svaki dan jer sestri će doć muž i neće joj trebat auto,a ja ću se praksirat po gužvi i gradu(što smatram da je dobro) ako budem vozila par dana za redom da ću bit i samostalna...kako ste se vi oslobodile straha,treme i kad ste se upustile u samostalnu vožnju? dajte neke savjete...tnx