Imam sina od 15 godina koji sad treba krenuti u srednju školu. Odličan je učenik i s time nema nikakvih problema. Problem je u tome što je (a to je oduvijek valjda tako) "isključen", nikad ne zna ispričati što se oko njega u školi događalo, s kim je pričao, družio se. Praktički nema prijatelja. Vikende provodi s nama, jedino se u školi druži. Do unazad godinu dana ja sam ga poticala da pozove neke kolege iz razreda i on je to činio, ali nikad se sam ne sjeti da nekog pozove i druži se. Neki dan je s razredom bio u gradu i zadržao se u nekoj trgovini ne znajući uopće gdje i kada se svi trebaju naći. Dakle, zvala me razrednica i javila da se izgubio. Premrla sam od straha dok mi nisu javili da su ga našli. Sličnih epizoda već smo imali u njegovom školovanju. Kad je bio mali, čak smo ga vodili kod nekoliko psihologa, ali svi su rekli da je jako pametno dijete i da što mi hoćemo... Nisu shvatili koliki je to problem u svakodnevnom životu. Znate li za neki slični slučaj? Je li to možda neki poremećaj?