Drage moje. U braku sam god dana, zivimo sami nemamo djecu jos. Super nam je, uzivamo maksimalno. Medjutim prije nepun mjesec doselio nam se njegov brat koji je momak 21g. Odlucili smo da ga prihvatimo i pozvali da zivi kod nas jer mu je otac tj moj svekar razveden, ozenio novu zenu, brat supruga je sve to prosao razvod braka roditelja, prvo svadje njihove neprestane, onda otac poceo dovoditi u stan razne zene i na kraju ponovno se ozenio. To jednom mladom bicu u razvoju nije bilo potrebno, u ocu mora imati uzor. . taj otac je bio sve gori i gori prema njemu, moj suprug i ne prica s njim tako da ga ja prakticki slabo i poznajem. Suprugov brat nije nam puno pricao kako mu je u toj novoj obitelji s novom mamom ali smo saznali da placa dio rezija ocu, da mu je rekao da u frizideru odvoji sebi dio za hranu i kupuje, deterdzent za pranje vesa i sl da sve sebi odvaja a nema uopste stalno zaposlenje nego ga povremeno zovu za rad. Uglavnom se otac trudio da ga izgura iz te nove obitelji i kako je ovaj sve trpio a ovaj ga se uporno valjda htio rijesiti na kraju mu je rekao da ce tad i tad zamjeniti bravu i da ovaj izadje. To je momak od 21 god koji je kad je nama dosai par puradprvo sutio o tome a znao je da mora izaci iz kuce na posljetku nam je poceo pricati neke scene s ocem i mi smo jednoglasno rekli da dodje kod nas i prije nego nam je stigao reci da ce ovaj promjeniti bravu. Sad je on tu s nama ali na njemu se vidi patnja. Ne prica puno, nije taj tip, ali bojim se da je zivot puno uticao na njega, prvih dana je znao da spomene kako ne razumije zasto je izbacen i podje cak plakati. Vidim da mu je pretesko shvatiti kako ga je neko mogao izbaciti. Danas je rekao nesto u smislu kao ne zna kako ce naci stalno zaposlenje, ako ne nadje boji se da cemo ga i mi izbaciti. Mislim da nije dobro da zivi sa strahom. Bojim se da je taj zivot imao psihicke posljedice na njega. Savjetovala sam mu psihologa, samo suti na to, ni da ni ne. Postao je cudniji puno nego ranije. Nekad pomislim da neke stvari tesko rezimira, kao da je zaostao u razvoju, nez ili ga je ovaj bas ubio u pojam. Cesto kad prica nekako je cudan, zamisljen. Ne znam kako da mu pomognemo. Zaista smo zrtvovali svoj mir radi njega ali ovo je jako tesko vec na pocetku, na oca sumnjamo da ima mozda neki vid sizofrenije zbog stalnih promjena raspolozenja tokom cjelog zivota. Bojim se da ovaj to nije naslijedio, cesto nesto umisli sto nije istina, primjerice da ga je neki covjek u lokalu krivo pogledao, ili da je neko u grupi viber od prijatelja nesto ruzno napisao zbog njega a uopste se ne odnosi na njega. Ondaa neki dan je vidio nekog inspektora i lomislio je da je toj jedan covjek s kojim nihe u dobrim odnosima njemu zvao tog inspektora a uopste nije to nego se ljudi znaju pa stali razgovarali o ovaj bio u blizini. U tom avemu jako mi je tesko. Mislim da pricom ne mogu puno pomoci, malo mogu... Kako da mu zivot uljepsamo, zaista zelimo da zivi lijepo i opusteno i da zaboravi na oca. On i sad nekad kaze kako on oca ne razumije al da ga nece mrziti, vratit ce mu ljubavlju pa ce ovaj to valjda shvatiti.. Nez zadto trci za njim. Jedva smo ga nagovorili da ga blokira na tel jer od kad je otisao otac ga je zvao i govorio mu da je lijencina da ga je zato izbacio i da se dodje odjaviti s njegove adrese. Blokirao ga je da mirnije zivi. Ali ne vidim njegovu zelju za zivotom, ima jos faksa da zavrsi pa ga ne forsiramo da se zaposli, uci od kuce i jaaako slabo izlazi. Ja smatram da nije zdravo ne izaci, on kaze da mu je drustvo bezveze i da mu se ne ide. Znam da sam razduzila tekst, ima li iko slicno iskustvo i kako pomoci nhemu i nama da nam bude lakse jer njegova depresija u stanu polako utice i na nas jako jako skladan brak.