Drage moje, očajnički tražim pomoć. Imam 20 godina i mislim da već polagano gubim živce zbog svojih roditelja. Naime, cijela situacija je jako komplicirana i ne znam više izlaz iz svega toga a u meni nešto kipi i više ne mogu. Najveći problem je moj tata koji se prema meni ponaša previše zaštitnički a mene to živcira. Evo nekoliko situacija: Imam dečka već skoro 8 mjeseci i njegovi su me stalno zvali kod njega da ih upoznam, a moj tata je rekao da on mora prvo doći kod nas ali samo kad to bude ozbiljno i kao uvjet je postavio da moramo biti skupa godinu dana, a ja sam s njim već poprilično dugo u ozbiljnoj vezi, tako da ja trenutno idem kod njega u tajnosti, a on će doći kad nam bude godina dana. Mislim ne kužim, stvarno me to izjeda. Sljedeća situacija: Vikendom se nalazim s dečkom i uvijek idemo nekuda van, a moj tata kaže da moram do 12 biti doma!!!! Užas, evo suze su mi sad krenule od očaja, pa k vragu imam 20 godina, hoću i ja jednom biti do jutra vani... Sve bih shvatila da sam barem jednom došla kući pijana, ali to se nikad ali baš nikad nije dogodilo. I još jedna onako baš teška situacija: Znači, kad dođem doma a to je uvijek do 12, ja moram vani čekati dok mi netko otključa vrata jer mi tata ne da ključ već je rekao da njemu nije problem biti budan da me čeka i otvori mi vrata. Meni je to bolesno i jako dugo već ovo trpim i mislim da se to sve više odražava na mene jer više nisam strpljiva kao prije, živčanim na najmanju sitnicu i bojim se da ću to nenamjerno odražavati na druge ljude i da ću ih izgubiti a to ne želim. Nemojte mi savjetovati da razgovaram s njima jer sam pokušala, ali to ne traje dugo i na kraju su oni u pravu i moj tata samo kaže: tako sam rekao i tako će i biti, nema razgovora. Nadam se da me shvaćate, guše me, stvarno više ne mogu ovako živjeti, imam 20 godina, želim slobodu, osjećam se ko u zatvoru, više ne želimto trpiti. Stalno vrši neki pritisak na mene, želi imati sve pod kontrolom. Ne znam što konkretno učiniti. Molim vas za normalne i pametne savjete što napraviti jer sam sad već očajna. Stvarno imam veliku podršku nekoliko ljudi (prijateljice, dečko, teta...) ali ni oni mi ne znaju ništa konkretno savjetovati jer neki od njih jako dobro znaju mog tatu i kažu da se s njim ne može na zelenu granu. Hvala vam!