curke moje.. ne znam od kud bi krenula.. najbolje prijateljice smo od pelena, znaci vec 20god..bilo je uspona, padova, al uvijek smo tu jedna za drugu.. bio je neki period zivota kad si nismo bile toliko dobre, al je kratko trajao.. znamo kako koja dise, razmislja, sve sve... i naravno, uz nju sam u svim njenim teskim trenutcima, a isto tako i u najsretnijim,, imamo decke koji se odlicno slazu, sve je kao super... i sve fakat i je ok kad smo zajedno, druzimo se i sve 5.. al cim se pojave njene cure iz srednje - sve propada..ja sam kao i dalje njena najbolja prijateljica, ali one sve su nekako prije mene,, one sve su bolje od mene,, možda zato sto ja nisam svaki vikend vani, nisam pijana svaki vikend, i ne vucaram se po svim birtijama, možda zato ne valjam..

al boli me to, ja sam za nju uvijek tu, kad god treba.. al po meni nikad nista ne treba..nedaj bože ak sam zalosna il nesto, onda kao da se ni nepoznajemo.. nemogu ju odj**at, zao mi je.. znam ju 20god, dobro i loše s njom, tesko je... a s druge strane, zasto bi dala da me neetko iskoristava i zove samo kad njoj pase!!!

POMAGAJTEEEEEEE....sta da radim? <3