Činčila je simpatična egzotična životinjica koju krasi posebno fluffy krzno, najčešće srebrnkasto-sive ili bijele boje, kitnjasti rep, slatka njuškica i velike, sjajne oči. Liči na kombinaciju vjeverice, zamorca i miša. No, iako izgleda kao plišana igračkica, ne smiješ je podcijeniti: činčila kao kućni ljubimac zahtjeva dosta brige i prilagodbe.
No, činčila nije ljubimac za svakoga. Prije svega zato što ima drugačiji bioritam od (većine) ljudi). S obzirom na to da je noćna životinja, najaktivnija će biti dok spavaš. Iako je mala, mogla bi proizvoditi poprilično veliku količinu buke u svom kavezu. Dakle, osim ako i sama nisi noćna ptica, moguće je da će ti ometati san.
Osim toga, za razliku od mačke ili psa, većina činčila nije pretjerano raspoloženo za maženje. Danju uglavnom odmara i skuplja snagu za noćne ludorije. Voli i treba puno kretanja pri čemu proizvodi relativno puno nereda.
Kako su činčile došle u naše domove (i srca)
Činčila potječe iz Južne Amerike - u divljini žive većinom u Argentini, Boliviji, Peruu i Čileu. Žive u velikim skupinama od po stotinjak jedinki, a u visokim, neprohodnim planinama skrivaju se od predatora. Ne podnose vrućine pa čekaju svježe noćne sate kako bi tražile hranu- na njihovom su skromnom jelovniku uglavnom grančice, lišće i suha trava. Kućne činčile malo su razmaženije po pitanju klope i očekuju bogatije i raznovrsnije obroke.
Razlog zašto su se ljudi zainteresirali za ove male glodavce je nažalost njihovo lijepo krzno. Srećom, ta praksa u Europi polako izumire (u Hrvatskoj je tako uzgoj činčila za krzno zabranjen), a činčilama koje su nekad životarile na farmama traže se novi topli domovi. No, već usporedno s groznom praksom iskorištavanja činčila za krzno, ova je životinjica postala zanimljiva i kao kućni ljubimac.
Treba im ekipa
Činčile su izuzetno društvene životinjice i bit će jako usamljene ako ne budu imale druge činčile za prijatelje. Zato, ako razmišljaš o nabavi ovog čupavca, trebaš znati da jedna činčila znači - tužna činčila. Imaš li mogućnosti za brigu oko dvije ili još bolje tri činčile? Ako si se odlučila na ovaj pothvat, a ne želiš da se tvoj mali činčila klan uskoro utrostruči (jer par činčila može imati i do 6 beba), najbolje je uzeti životinjice istog spola. Kastracije činčila naime nisu baš jednostavni zahvati i donose svojevrsne rizike.
Fascinantne su za promatranje
Brzo se kreću i izvode vratolomije - možeš ih promatrati satima, jedino što moraš čekati zalazak sunca. Zimi ćeš zato imati više prilike biti sa svojim ljubimcem dok je budan i spreman za akciju. Ljeti, s druge strane, treba dobro paziti da se ovu jedinstvenu životinjicu zaštiti od vrućine koja za činčilu može biti kobna.
Trebaju pravi mini gym
Nisu za držanje u malim kavezima, to bi za ovu aktivnu životinjicu punu energije bilo mučenje. Treba im što veći prostor - kavez s više etaža po kojem se mogu verati cijelu noć. No to nije dovoljno, činčila treba istrčavanje van kaveza - dakle neku sobu u kojoj će se moći sigurno igrati svake večeri, barem na nekoliko sati.
Činčila i djeca nisu najsretnija kombinacija
Jasno, jer djeca najčešće žele životinju s kojom će moći imati nekakav odnos, a činčila se previše boji daganja i držanja u rukama. Naravno, svaka je činčila priča za sebe i neke je lakaše pripitomiti i naučiti na ljude. U svakom slučaju, činčile su dobar izbor za one koji žele promatrari ove nevjerojatno zanimljive životinjice. jer zapravo, uživaju u pažnji. Uz to, ako si cijele dane van kuće, to te ne treba brinuti. Za razliku od psa koji bi tvoje izbivanje teško podnio, činčili je sasvim svejedno, čim izađe sunce nju zanima samo jedno - chillanje.
Uz pravilnu njegu, činčila može živjeti i 20 godina - dakle više od mnogih pasa. Zato treba dobro odvagnuti prije odluke o tome hoće li ovo preslatko krzneno stvorenje postati tvoj novi prijatelj.