tri dana napišem pa izbrišem....situacija je komplicirana u svakom pogledu....
23 mi je godine, udala sam se jako mlada sa 19, trudnoca je bila razlog. Znala sam da sam premlada za brak ali preuzela sam odgovornost za svoje djete, u to vrijeme sam mislila da sam se udala i iz ljubavi. Pobacaj nije bio opcija. Bila sam prva godina fakulteta. Roditelji su mi bili podrska i moralna i financijiska. Muz je preuzeo odgovrnost i mi smo se vjencali...Brak je u pocetku bio ok...sve do rodenja djeteta...jest da je muz uvjek bio hladniji i sutljiviji ali mislila sam ga proci se...Rodila sam prekrasno zdravo i pametno dijete....ponos mog zivota....sve sam mu podredila a uz to sam i ucila, polagala ispite, obavljala kucanske poslove. Odrekla se izlazaka, drustva( jako sam drustvena osoba, vesela, puna zivota). Odnos sa mužem jako los, komunikacija na 0, sex uzasan( on mi je prvi i ja njemu),samo gledam da to obavim....jako sam sexualna osoba, volim sex moj muz ne...sve ga je stid a da ne govorim o nekom experimentisanju. Nema dodire, nema poljubaca, nema njeznosti, nema zagrljaja, topline. Trudim se da to djete ne osjeti....mazim ga, pazim, trudim se nadoknaditi ljubav koju nemam poreko njega. U 4i po godine braka ni dan danas ne znam koliko moj mm zaraduje, novac ne donosi kuci, gleda da imam osnovno,placene racune, hranu, jednom sam dobila šamar on kaze ja sam ga isprovocirala, nije se ponovilo,odjecu,obucu, fakultet, auto plaćaju mi roditelji, sad imam posao u struci iako ne stalni pa se to pomalo mjenja. Sama idem sa djetetom na more jer on nema vremena(radi). Sa djetetom je ok, iako nema tu strpljenja da ga on nesto nauci i tome sl. U braku sam izgubila samopouzdanje, uljuljala se u svoja cetiri zida. I onda prosle godine , iznenada upoznam muskarca(ozenjen 2 godine)ima dvije kcerkice.....leptirici, samopouzdanje..maštanje i nakon jos dva slucajna sustreta i poruka poceli smo vezu....isprva samo razgovor, poruke,bez intimnog odnosa i onda je i to doslo....sex savrsen, nismo mogli zamisliti dan da se ne cujemo, imao je veze za jednu noc, varao je zenu i prije nego je ozenio....veza traje intezivno 10 mjeseci....sve smo djelilii dobro i zlo.....i onda smo shvatili sta nam se desava....ljubav....postali smo svjesni ....gdje idemo...kud ovo sve vodi....prepao je se i ja sam pomalo....2 braka,3 djece, 5 povrijeđenih osoba....nazvao je i rekao da smanjimo ovo....nije nam to uspjelo..pa se..sad se ne cujemo i ne vidimo....pretesko mi je. S muzem ne mogu da zamislim intimni odnos...sve je to formalno...do braka prije ove veze mi je bilo stalo uzasno...plakala sam, molia...ljutila ...sve pokusala....oglusio se na sve moje potrebe....bila sam i sad sam dio pokucanstva. Znam kolika je mogucnost da se lj nikad nece razvest i da sam mu samo bila bijeg iz monotonije braka.....ali ne kajem se i ne osjecam griznju savjesti....ali ne znam sta da radim....cekam da dobijem stalni posao...da djetetu mogu pruziti dobar zivot bez patnje...ako je netko prosao ovako nesto ili ima neki dobar savjet ....sve je dobrodoslo