Trebam pomoc, u braku smo nedugo dvije godine i cekamo curicu. Muz je navece otisao s frendom ispred njegove zgrade i ostao do 3 ujutro. Zvala sam ga i slala poruke da dodje kuci, jer je dogovor bio da iza ponoci nema dolazaka kuci. Nije me poslusao i jako me naljutio. Kada je dosao kuci u jednom momentu sam cak fizicki nasrnula na njega i malo mi je vratio. Onda je krenuo da se svadja i povrijedio me sta mi je sve rekao. Rekao je da ga drugi zbog mene ismijavaju, da sam ja smijesna kad sam u drustvu, da sam mu se smucila za ovih godinu dvije kako smo skupa, da me uopste ne bi zadrzavao da odlucim otici, da bi on na mom mjestu otisao da mu neko tako kaze... Bio je pijan sto ga pravi drugim covjekom, ali inace se on puno vise od mene trudio u ovom braku, dok sam ja izuzetno teska osoba, mada me sada muce hormoni jako. Slabo sam spavala noc iza tog, plakala sam i evo placem i dok ovo pisem, jer ga ipak jako volim. Otisao je ujutro na posao. Zasto jednostavno nije dosao kuci kad je dogovor takav bio, a ne da dodje do ovog da mi cak trudnoj uzvrati. Odma mi se izvinuo sinoc kad sam rekla da mi nije duzan ostao, i znam da ce se i sad kajati, ali desilo se sto se desilo, uzasna svadja. On nas izdrzava dok sam ja na neplaćenom trudnickom, da odem svojima na koji dan da se oladimo mozda ne zelim da njih stalno sekiram. Žao mi djeteta, žao mi sebe, pa i njega... Ne znam eto pišem da olakšam sebi i dobijem mozda koji korisni savjet...