Osjećam se tako jadno. Moj muž je znao ponekad kartati kao dečko i kladit se u kladionici. Mi smo se uzeli, kladio se ponekad, kartao na turnirima vikendom, ništa pretjerano. Radio je. Kako ne radi ide ujutro u kladionicu i bude po sat nekada i dva, Navečer obavezno ode u kafić i tamo kartaju za novce, bude od 19.00 h pa do 23.00 najduže i tako svaki dan. Npr. dobio je neke novce jer je nešto radio ovako malo, meni je dao 2000 kn i on je u novčaniku imao 500 kn neki dan i evo danas tih novaca nema, odn. još sinoć ih nije imao, znači prokartao ih je. Kad je radio davao je meni plaču, sebi ostavljao nešto sitno, a sad kako ne radi ja ne smijem gledati u njegov novčanik, odn. drži ga u hlačama ili na regalu pa ja kriomice pogledam. Kaže da je to njegova zarada od kladionice i kartanja i da on ne gleda u moj novčanik normalno kad zna u svaku lipu koliko imam kad u kupovinu uvjek idemo skupa. Npr. danas mu dam 20 kn i sav glumi tužan je, i očekuje od mene još novaca, ja mu dam još 30 i sav je bio sretan. Meni to polako ide na živce i osječam se jadno. Imam osječaj da su njemu kartanje i kladionica sve.. Mene to ubija iz dana u dan. Imamo djete od 3.g. i kad je radio ja sam se brinula o djetetu i sve radila doma, sad kad ne radi opet ja i dalje sve to radim. Znači on je u ove tri godine presvukao djete svega 2x i dao mu piti mljeka na bočicu svega 2x, nije ga nikad obukao, dao mu kruha jesti ili kašikom, ne vodi ga u šetnju, jednom - dva puta u mjesec dana. Jedva sam se izborila da kuha on jedan dan, ja drugi dan jer jednostavno ne želim sve ja raditi jer je i on doma.. Njem je sve teško, kad ga zamolim da naloži on kaže da sam bezobrazna jer još ležim s djetetom ujutro dok još spava. Puno mama govori da im muževi pomažu i dok rade, a on uvjek ima neki izgovor i ako je mali bio vani s njim u dvorištu pola sata kao da ga je čuvao ne znam koliko dugo. Ja u trgovinu sam samo jedva tri puta otišla sama, uvjek mali ide sa mnom. Mene ovo izluđuje zato Vam se obračam i molim savjet.