Lijepi pozdrav!Drage žene voljela bih čuti vaše mišljenje o mojoj situaciji.U vezi sam s dečkom godinu i pol.Ne živimo još zajedno ali dolazimo ja k njegovima i on k mojima.Ja možda više k njegovima nego on k meni zbog toga što se on zakačio s mojima i sestrom zbog nekih problema koje smo prebrodili.Međutim sad su se pojavili drugi problemi.Moj dečko je otišao radit u inozemstvo.Od kad je tamo non stop mi govori nazovi moje,posjeti ih.Pogotovo od kad su mu mami dijagnosticirali dijabetes.Ja sam ih nazvala al ne onda kad mi je on rekao.Zovem njegove jednom tjedno a i znala sam ih posjetiti.Sad mi on govori da ja nemam srca jer sam se naljutila na njega kad mi je uporno forsirao da zovem njegove.Da ja nista ne razumijem.Ja znam da se boji za svoje al opet da mi govori da se ja trebam sramiti jer nisam napravila ono što je on htio.Ja sam mu samo objasnila da mi neće on naređivati kako da se ponašam prema njegovima.Ja smatram sasvim ok da ljude s kojima ne živim i znam tek godinu i pol i imamo ok odnose nazovem koji put a ne svaki dan.Nije da se ne slažem s njegovima nego nedam njemu da mi naređuje jer je polagano počeo oko svega.Kad sam kod njegovih počeo je da nek idem pomoći kuhati a ja bi išla ionako jer uvijek pitam dali trebaju šta.Počeo je raditi pritisak na mene a to me smeta jer nismo u braku i ne živim s njegovima.Mene zanima dali sam ja u pravu ili on po vašem mišljenju?