imam problem s izrazavanjem emocija ispred osoba do kojih mi je stvarno stalo. nedavno sam procitala clanak u kojem mi je jedna recenica zapela za oko : ''muskarci se doimaju najravnodusnijima kad ih je najvise strah'' i imam osjecaj da se ja ponasam tocno tako. u dugoj sam vezi s deckom za kojeg bih napravila ama bas sve, volim ga i on mene- dokazao mi je to bezbroj puta na bezbroj nacina - medjutim kad mi je to rekao (doduse, u malo pripitom stanju), samo sam sutila. a rekao je to na tako sladak i romantican nacin - a ja kao zadnja budala gledam u njega i sutim. i kasnije se pravim da nista nisam cula. a nenormalno ga volim - a ne mu mogu to reci.. mozda zato sta mi je covjek od 23 godine rekao da sam mu prva prava cura, sve ostalo su bile avanturice od dva- tri dana, mozda zato sta se jedino s njim vidim u buducnosti i sta me strah da ga ne izgubim. inace- on je jako zatvorena osoba, jako rijetko pokazuje bilo kakve emocije a jos rijedje govori o njima- bas zato njegove rijeci i dobivaju na tezini...