Drage zene, evo ne mogu da vjerujem i ja na forum da pisem jer vise zaista ne znam sta da radim. Najradije bih da imam majku koja ce mi dati zivotni savjet, ali nemam zato se toliko i mucim u posljednje vrijeme.
U vezi sam sedmu godinu, od cega vec tri zivimo skupa. Bilo je tu uspona i padova i previse. Prosla godina nam je bila najteza, u jednom momentu smo se bili i razisli. Razlog su neke ruzne rijeci, zabrane svakojake tipa do 23 kuci, tjeranje iz stana pri svadji, svasta se tu odrazilo, manjak paznje zbog obaveza. Da napomenem nikada nije bio takav, samo taj period sto me iznenadilo. Medjutim nakon kratkog prekida nastavili smo dalje. Nikad se takvo nesto vise nije ponovilo. VAljda je bio svjestan svojih gresaka kada sam otisla taj put. Pomaze mi u svemu, fin je pristojan, obrazovan, doceka me rucak s posla, sto god mi treba nikad mu nije tesko. Sada konacna stvar-sex. Da li je moguce nekoga toliko voljeti, a da vam je sex nula. Trebali bismo se uzeti, on to zeli, zelim i ja, ali ne mogu pobjeci od misli los sex do kraja zivota. Doslovno kada me dodirne, nanerviram . Seks me cesto boli, da li znog njegovr velicine ili sta vec ne znam ni sama. Nikako da izvagam je li vaznije to kakav je on covjek prema meni i covjek za suzivot. Moze li funkcionisati brak sa losim sexom i koliko je sex tu bitan da li bitniji od ostalih stvari?