Prije nekoliko mjeseci počeo mi se javljati jedan dečko s kojim sam bila jednom prije 4 god. On je prije bio užas, pijan svako malo, natezao se s curama, uostalom radio je sve što rade mladi ljudi od 20 godina. I on se meni počeo javljati da di sam, kako sam, i mi smo počeli voditi razgovore. S moje strane sve prijateljski, dok je on nakon nekog vremena rekao da bi se želio smiriti s jednom osobom. I sve više mi je davao do znanja da sam ta osoba ja. To sad izgleda brzinski ali nije, to je naše razgovaranje (najčešće putem interneta) trajalo dosta dugo. Kroz te razgovore ja sam se toliko iznenadila u njemu, bilo m ije čudno za nekog tko je prije bio ajde recimo grozan :D da je sada tako mirna i staložena osoba. Pošto se nismo dosta dugo vidjeli, a on me zvao na sok da razgovaramo, kopkalo me kako izgleda - prije mi je bio jako zgodan ali sad me već malo mučilo, pogotovo jer mi frendica rekla da se ono prije udebljao, pa sam si razmišljala o tome.. ali što sam više razgovarala s njim, to me više bilo briga kako izgleda. Tako smo se mi našli i samo razgovarali. On naravno izgleda predobro, ali nisam toliko tome pažnju pridavala. Dalje dok smo se dopisivali, sve više smo si počeli tepati i govoriti lijepe stvari - mroam naglasiti da NIKAD nije spominjao niti seks ni nikakve takve stvari, čisto prijateljski razgovori. Čak dok bi mi govorio o vezi, ja bi mu rekla da ako želi seks da može, ali da se meni ne da ozbiljno vezati.. no on to nije nikad htio, rekao je da bi radije da budemo onda prijatelji makar bi njemu teško bilo. Evo ovaj vikend smo se treći puta vidjeli i bilo mi je predivno sn jim! odveo me u kino, kupio mi najdraže čipse i otišli smo kasnije u kafić i razgovarali puna 3 sata, bez zagrljaja, bez puse, bez ičeg (a vikedn prije toga smo se ljubili). Predstavio me svim svojim prijateljima, zvali su ga da ide k njima a on ih je samo pozdravio, par riječi i natrag k meni. Točno se vidjelo na njemu da uživa, i ja sam isto uživala i bila sam toliko opuštena i presretna. Problem je u tome što je taj dečko išao u razred s dečkom moje sestre i još jednim iz mojeg mjesta, kojeg mi želi sestrin dečko namjestiti. Dakle, došli smo ovaj moj i ja u drugi kafić i sreli ovog kojeg mi žele namjestiti. Ovaj moj ga je lijepo pozdravio i pitao ga gdje je, kako je, totalno ljubazno i smireno, dok je ovaj grdo gledao i ne znam šta sve ne.. ja sam ga još pitala da li ima kako doma, da sam ja s autom i da ga mogu odvesti! Eh da, i on je zaključio da smo mi skupa, i vjerojatno je sestrinom dečku rekao da sam bila s njim i da sam ga vozila doma i po njega išla.. a baš ovaj vikend mi je sestra svoj auto posudila, inače mi ga nikad ne da.

I sad mi je sestra poslala poruku da nisam normalna, da šta ja radim s tim drogerašem i gadom, da je on gnjida i užas je o njemu napričala.. rekla je da je sve mami rekla.. da ja nemam šta raditi s njim, da se pazim ako sam spavala s njim (kao da sam najgora k_ _ _ _ a ljubila sam se svega s par dečki u životu!! ) i dala mi je rok od tjedan dana da prekinem sve što imam s njim?? ja sam paf ostala!! inače nikad nisam svađe izazivala, uvijek sam bila odlična učenica i "oličenje" dobrote, izlasci samo subotom, dok je sestra ta bila koja je sranja radila, u obitelji su sve svađe bile zbog nje i njezinog ponašanja, nikad je nije bilo briga da li svojim postupcima žalosti svoju obitelj ili druge. Ja sam joj rekla da mi nema pravo govoriti s kim ću ja biti i provoditi svoje vrijeme. Ja sam nju uvijek živcirala i uvijek sam bila balavica za nju, nikad nije imala vremena saslušati me a ni volje jer je nju to sve živciralo, a nema pojma koliko mi je teško bilo kad nam je pod 1.tata umro, pod 2.kad me ostavio dečko i za kojim sam 4 godine patila, pod 3. kad sam se našla potpuno sama bez prijateljica koje su imale svoje planove za vikend i ka d sam sama ostajala doma tužna i nesretna. Da ne kažem da me niti ne pita kako mi je na fakultetu, da li mi je teško, a ne zna da mi je užasno biti u drugom gradu nekad i po par tjedana bez da vidim svoje doma, i onda kad se vratim nađem sve izmijenjeno zahvaljujući njoj i njezinom dečku, te slušam prigovore da zašto svaki put kad dođem doma moram u izlazak i slično. Mijenjanju dom u kojem ni ne žive, i ja se moram svaki put prilagođavati njima i upoznavati se s promjenama. Nema pojma kroz što prolazim, a iskreno nije ju ni briga.. pa otkud joj onda pravo da mi takvo nešto govori?? istina, pušio je travu, ali i ja sam je probala, oko mene na faksu svi puše konstantno, i ne znam zašto je on sada drogeraš! evo to me užasno razljutilo i ražalostilo, ja sam htjela s mamom iskreno porazgovarati i reći joj da imam dečka (prohodali smo sad u subotu), i pokazati joj da sam presretna jer mi NIKAD nije bilo tako u životu. taj dečko me i privlači, i njemu mogu sve reći i o svemu razgovarati, da povraćam pred njim ne bi trepnuo, toliko me pazi i poštuje da sam još uvijek u šoku (jer sam i ja mislila da je užasan, mogao me povaliti već otkad da je htio). da ne kažem da je prije 3 godine došao mojem tati na sprovod, makar nismo ništa imali osim što smo ono jedanput zabrijali. u njemu vidim zaštitu, sigurnost, osjećam s e s njima kao na oblaku. toliko sam se molila tati da mi pošalje nekog s kim bi imala isto što i tata s mamom, i sad kad mi se to ostvarilo, sada mi sestra radi probleme takve :((

molim vas za neki savjet, ja sam odlučna u svojoj namjeri da ostanem s njim i ne želim dozvoliti da mi netko to kvari, pogotovo neki tamo sestrin dečko koji ju btw iskorištava da to nije normalno, ne zna si sam ni sok složit, i povalioo je skoro sve cure s kojima je bio, tako da nema pravo govoriti mi što da radim (a sto posto sam uvjerena da joj je on to napričao o njemu, jer joj je i prije znao govoriti da sam razmažena i ljenčina, nakon čega bi se sestra sa mnom posvađala i rekla mi sve to). Posebno mi se kod mojeg dečka sviđa što je otvoren prema svima, ako mu nešto smeta on to iskreno kaže u lice, dok su i moja sestra i njezin dečko takvi da su sa svima super, a čim se okrenu popljuju ih da to nije normalno. Znači, makar dajem sve ispite u roku i imam jako dobar prosjek, imam samo kredit i ono što mi mama povremeno da jer nema, a mirovinu koju od oca dobivam to ostavljam mami i seki da im bude lakše jer sestra nije zaposlena, već 4 godine završava višu školu i još uvijek nije ni blizu kraja, ima tatin auto kojeg radije daje svojem dečku i njegovom tati da ga furaju nego rođenoj sestri. I bez obzira na sve to ja ispadam ništarija i bez srama. Isto je bilo i prigovora što sam došla doma u pola 5, odmah je zaključeno da mi na faksu nejde, da budem sigurno odustala od toga, i da tko zna di sam bila i s kim...

Ne znam, možda sam balava i površna, ali mislim da imam pravo boriti se za sebe i svoju sreću. S mamom imam predivan odnos, ona mi nikada ne predbacuje ništa i trudi se razumijeti me, nego tu su sestra i njezin dečko koji govore gadosti pogotovo mojoj baki, koja me svaki put poslije njihovog razgovora izvrijeđa i spominje "eh da ti je tata sad tu, ne bi se ti tako ponašala" i toliko me rastuži da se svaki puta tresem i plačem od šoka. Samo ne želim da to što su oni napričali ne stvara probleme u mojem odnosu s mamom, koju volim najviše na svijetu i koja mi je najbitnija.

Molim vas za pomoć :(