Jako sam tuzna. Imam baku i djeda u drugoj drzavi i cjeli zivot sam ih rijetko viđala, svake 2,3 godine. Sad ih nisam vidjela bar 3 god i nekako sam tuzna zbog toga. Udana sam, osjecam se krivom jer ja i suprug slobodne dane ne iskoristimo za odlazak njima. Sad je baka bolesna i nazalost bojim se da nece pozivjeti jos dugo. Ne znam sta da radim, suprug trenutno ne mze ici zbog posla, ja bih isla sama ali strah me da ju vidim tako bolesnu, zao mi djeda koji je pazi i sve radi oko nje i za nju. Bojim se da cu biti tuzna, nekako mi lakse to izdaleka posmatrati. Ako umre, ne znam kako cu skupiti hrabrosti da odem na sahranu, zaista ne znam sta da radim. Najradije bi da ne odem jer ne mogu gledati da jedno tuguje za onim drugim. Ne znam sta mi je, toliko ljudi dozivi da izgubi bližnjeg i mlađeg nekog a ja stalno mislim o ovome... Istina je da sam u svojoj obitelji izgubila jedino drugog djeda i to kad sam bila jako mala, tu smrt u porodici ja ne poznajem...jako mi je tesko. Imam 28 godina i nikako mi to ne ide uz moje godine. kazem najradije bi da ne idem niti sad do njih niti kada neko umre, ali to stvarno nema smisla, pa nisam dijete...