Imam 32 godine, zaposlena sam u školi,ne smatram se glupom,razumijem se u puno stvari,ali imam dojam da se sa mnom nitko ne želi družiti. Tijekom života sam imala 3 najbolje prijateljice, dvije su se odselile u Njemačku,a jedna u Rijeku. Imam kumu s kojom često pijem kavu i to je sve. Imala sam nekih prijateljica od prije no one me nikad ne zovu,ako želim kavu ili druženje uvijek ja zovem njih. Ni muž ni ja kao par nemamo prijatelja. On ima neku svoju ekipu od kojih se dosta njih oženilo. Znali smo u svom domu organizirat druženja ili večere,pozvati neki par u grad,međutim te pozive nam nitko ne uzvraća. Nikad nas nitko od njih nije pozvao kod sebe ili na piće. Onda smo rekli da nema veze što nam ne uzvraćaju,mi ćemo njih svejedno zvati. Tako se sad dogodilo da su neki od njih po pet-šest puta bili kod nas na večeri,a nas nikada ni na piće nisu pozvali. Pitam se u čemu je problem? Mi smo normalni ljudi,nismo neki luđaci... Ponekad mislim otkantat sve,kao baš nas briga,ali volimo se družiti i pitam se jesu li zaista došla takva vremena da su ljudi takvi i imate li sličnih iskustava te kako ste to riješavali?