želim vam reći što me muči i nadam se da ćete pročitati i reći šta vi mislite.. u vezi sam 3 i pol godine...ja 22 on 25...znam da me voli i ja njega...neki dan smo se nešta zakačili i onak u ljutnji on meni kaže "on zna kakva treba biti žena,a kakav muškarac,nije on neki papučar"...kao..zato što sam tak dobra cura ne mora on mene sad nositi na dlanu i tak..to i ne očekujem da neko leti oko mene,da je sladunjav,da budem razmažena..ali opet krivo mi ispalo kad je to rekao..nakon što sam puno razmišljala nekako je ispalo da je to rekao jer smo se "derali" oboje,bili ljuti,pa je možda to rekao..ali vjerujte da znam da me voli,on zna da sam pristojna,mirna,povučena,dobra cura,prvi s kojim sam spavala..on je toga svjestan i drago mu je zbog toga..kaže on je mene odabrao,ne da me nikom,tek ću sad krenit na faks,on će mene čekati,nije ni jednom predomišljao se u vezi toga,želi brak sa mnom,život..možda sam ja jako reagirala na to kad je rekao neće on mene držat na dlanu,jer u ljutnji i ja svašta kažem.ma mislim,ja inače nekad njemu svašta kažem ali on jednostavno kao da to ne čuje i nikad mi to ne nabija na nos.....šta mislite?