stvarno bi mi puno značilo da se ovo pitanje objavi..hvala
imam 20 godina. izašla sam iz duge veze prije pola godine, ali stala sam na noge, uživam u životu, druženjima, izlascima, mislim da sam uspjela pronaći sebe :) vrijeme stvarno kvalitetno provodim. no, bez obzira na to, nekad se znam osjećat prazno, nekako usamljeno što se tiče ljubavi...javljaju mi se ljudi, prilaze mi, no često nisam previše zainteresirana (previše pazim zbog prošle veze),a oni za koje budem , zbune me skroz. npr, dopisivala sam se s likom mjesec dana, pa i više, znamo se od rođenja, vidili se, poljubili, nije me htio pustit da idem, a sutradan je samo rekao preko poruke da se nada da nisam imala nikakva očekivanja za nešto ozbiljnije. a s jednim drugim sam se viđala, slagali smo se, i odjednom je to sve prestalo..prestao se javljat...i onda me se nakon mjesec dana sjetio da me pita kako sam, al sam ja tad već njega otpisala, mislila sam gotovo je..pa mu se nisam više javljala. jer nestao je bez objašnjenja...navodno je još patio za bivšom, mada mi nije to direktno rekao već ju je konstantno spominjao. nekako se osjećam čudno..imam prijatelja više nego ikad prije, vole me ljudi, povučena malo jesam, ali se trudim, kažu mi i da sam lijepa, ok sam prema svima i stvarno se trudim ljudima posvetiti pažnju, volontiram....ali skroz se pitam zašto baš s onima koji mi se svide ja nikad ne mogu ništa imati...propitujem samu sebe, zanima me što to sa mnom ne valja da baš tako završi...strašno me zanima zašto ...samopouzdanje mi čak pomalo padne, jer mislim da je problem u meni :/ i konstantno gubim volju i hrabrost da se javim nekome, da priđem nekome tko mi se sviđa...znam da tako neću ništa postići...ali ne mogu si pomoći..nesigurna sam :(