pozz svima
postoji neka bubica koja mi je ušla u uho i nekako često razmišljam o tome a vi mi molim vas pomozite i recite jesam možda pretjerala
u 12 mj bila sam kod dečkove mame na rođendanu..i tako svi sjedimo zajedno..on i ja pričamo s njegovom bakom...i tako dok su njih dvoje nešto pričali čujem ja njegovu mamu kako s nekim priča o unucima i kaže kao...unučad je drukčija od djece,kao voljet će ali ne kao svoje dijete,jer ne mora brinuti o njemu ne mora ništa kao o svom djetetu
to me onak malo pogodilo tj šokiralo..znam kako mi moji pričaju kako jedva čekaju unučad,tata viče kako će kad dođe s posla ručati odmoriti i ići u šetnju s njima pa mama isto tako kako će peći kolače,šta god zažele baka će napraviti
a ona tako hladnokrvno izjavljuje stvari a ima samo tog jedinog sina jedino dijete koje će joj dati unučad
i nije rekla ono u afektu ili nepromišljeno
ta žena je stvarno školovana zna što priča i ne lupa gluposti ili tako nešto
i onda sam došla kući i onako počela razmišljati..šta da ostavim dijete kod njih,otići će van skakati trčati može se porezati ili nešto gore ne daj bože jer eto ona ne mora se brinuti o njemu jer nije joj to vlastito dijete..eto meni je to tako ispalo
nisam ljuta na nju ni ništa
ok ima svoje mišljenje
al opet..malo me iznenadila s tim
a neki dan se jako posvađala sa sinom (mojim dečkom) i izjavila kako joj je on uništio 20 godina života (uskoro će 25 god imati)
pa koja majka to može reći svom djetetu jedincu??? :(
jel možda nije to mislila za unučad?
jer svako priča lijepo i kako jedva čeka da se djeca požene/udaju da dobiju unučad..