Pozdrav svima...Naime, imam problemčić koji nije toliko velik, ali dovoljan da me nervira. Ovako-moj dečko i ja smo već 4,5 godina zajedno i ne možemo se baš pohvaliti nekim društvom-bar ne zajedničkim, ali to mi i nije problem, ne smeta mi. Ja imam svoje cure s faksa, budući da su se iz srednje sve raštrkale, a on ima svoje frendove, također na faksu (živimo zajedno u gradu u kojem studiramo, Zg.). Ali kada dođemo kući , nemamo frendove tako da smo ili kod mene ili kod njega. Dane provodimo šetajući se, gledajući filmove, vožnja i izleti biciklom, i život nam je ispunjen. Ne izlazimo van jer i kad izađemo bezveze nam je jer ne pijemo i ionako odemo kući i gledamo neki dobar film. Meni je ovako sasvim super, ali očito mojoj mami nije jer stalno kvoca da smo kao baba i djed i da ne idem nikuda, da smo dosadni i sl. Ne znam kako joj dokazati da je to naš način života i da smo savršeno sretni s tim. To tako bude preko ljeta, kad smo udaljeni od Zg u kojem idemo na faks. Tamo mi je život također normalan i super, stalno sam s frendicama, idemo van, zabavljamo se, ali kod kuće mi se ne da i točka, jer nemam prijatelja niti želje tražiti bivše frendice iz srednje. I onda ispadam svima čudna.... Ovo nije toliko problem koliko je to zapravo način na koji želim vidjeti ima li ovdje ikoga sličnoga. Hvala, pozdrav