Pozdrav. Nadam se da će se na ovo pitanje odazvat i pokoji muškarac,ako ih ima. Naime zaljubljena sam u stidljivog dečka već dvije godine. Znam da zvuči otrcano,i da ćete reći da to nije zaljubljenost,već zaluđenost,ali nije tako.Ja se sa svojim osjećajima borim iz dana u dan,sve to držim u sebi,iako sam sigurna da je on shvatio da mi se sviđa,kao i ja njemu. Previše je vremena prošlo,a mi se ne mičemo s crte,problem je obostrana sramežljivost,neiskustvo. On je još gori od mene kad su u pitanju cure ,ima on ženskih prijateljica,normalno se ponaša prema ostalim curama,ali od mene bježi,sklanja pogled,gleda u pod,nervozan je,totalno se promijeni. Pokušao je on par puta da mi priđe,ali je odustao,to se baš dalo prepoznat. Nisam ni ja imala niti imam hrabrosti nešto poduzet. Ustrajala sam u tome da ga nekako zaboravim,ali ne mogu,pokušavam da mi se svidi neki dečko,makar malo,da imam nekog drugog u mislima,ali nemoguća misija. On mi se toliko urezao u srce i mozak da je to nevjerovatno,nikad mi se ovo nije dogodilo. Znam da od ovog nema ničeg,on neće ništa poduzet. Znam da je imao dvije max "vezice" na inicijativu tih cura. Dečko je jako zgodan,pametan,dobar kao kruh,ali tako stidljiv i nesiguran. On ima 19,ja 18.

Što ja želim od Vas? Da mi napišete iskustvo ili nešto slično ako ste prošli. Trebam li odustat od njega,makar se odljubila tek za dvije godine? Ili čekat neko čudo?