Pozdrav, drage žene! U tom životnom periodu sam da je jednostavno neizbježno donosti važne odluke. Jedna od tih je prekinuti vezu ili ne? Kao i svaki par,bilo je svadja,nedoumica,ali nakon svakog pomirenja vec zam sto me ceka za dan ili par dana. Opet svadje,opet pomirenje i to oko tako banalnih sitnica. Tada u zaru konflikta mi govori da sam grozna osoba,bezosjećajna,najgore sto mu se moglo dogoditi,da bi za par sati govorio kako me obozava i da ne moze bez mene.Jednostavno to ostane u meni i povrijedi me i ne mogu zaboravit,pogotovo sto se ponavlja isto u kratkom vremenu.Ne zelim prekid,volim ga,on mene takodjer, ali okrivljivanje mene za sve najgore u njegovom zivotu,iako uopce ne vodi los zivot, jednostavno me koci i ne znam mogu li to trpjeti i dalje. Sto da radim? Danas sam prekinula s njim,govorio je da sam mu slomila srce,da je to jedino sto znam,kasnije sam mu se javila,ocito sam pogrijesila. Da nastavim biti bez njega ili opet nakon tisucite sanse pruzim novu?