pozdrav drage moje.nalazim se u zbilja bezizlaznoj situaciji.U vezi sam 2 god i 8 mj.sa zaista divnim momkom,volimo se,ali je ljubav sa njegove strane mnogo jaca od moje.i sve bi bilo u redu,mislia bih da sam u idealnoj vezi,da se nije desilo nesto zbog cega se i sama sebi gadim i mrzim se.Zaljubila sam se u njegovog brata od tetke.Na pocetku nase veze on me je upoznao sa tim bratom i tada nisam nista osetila,ali kasnije svaki put kad bih ga videla osetila bih klecanje koljena,,drhtavicu ,uznemirenost ali i uzasnu krivicu kako mi se moglo to desiti. Nekoliko puta je sedio sa nama u kaficima i ja sam se osecala istovremeno i sretno i tuzno,sretno jer sam u njegovoj blizini a tuzno jer time nanosim nepravdu svom momku.Ne znam da li sam umislila ili je to stvarno tako ali imam osecaj da i on mene posmatra nekako sa divljenjem,cak je rekao Brate imas lijepu curu,a ja sam se osecala mocno ali opet sa dozom krivice.ne znam vise sta da radim,po cijele dane mislim na njegovog brata,mastam,a posle toga mrzim samu sebe:( cak sam isla toliko daleko ,sredim se najbolje sto mogu i prolazim ispred njegove kuce.a moj momak nista ne sumnja,o meni misli sve najbolje i voli me do neba,msilm da bi mu se citav svijet srusio da zna sta se desava u mojoj glavi.Imam utisak da kad bi me kojim cudom njegov brat pitao za vezu i da raskinem sa momkom ja bih i pristala ,znam uzasna sam:( molim vas za vase misljenje,nemojte me osudjivati ,dosta mi je sopstvene osude...