Pozdrav drage moje. Ja imam jedan dosta velik problem(bar po meni). Ja i moj dečko smo već dugo zajedno 4 i nešto godine. Od početka naše veze bilo je svakakvih problema ali smo ih sve prošli skupa, no jedan je čini mi se ostao i dan danas kojeg sam se svim silama trudila riješit ali izgleda nema koristi.. Dakle, moj dečko od početka veze kad bi imao neki problem ili ga nešto mučilo on bi se napio (ne napio da ne zna za sebe ali ono popio bi dovoljno da se može reći da je pijan mada je i svjestan svega što radi) . Ja sam ga na početcima razumjela i nisam ga puno korila jer nije imao posao skoro više od godinu dana i to ga je ubijalo, pogotovo jer meni nije mogao priuštiti neke stvari koje je želio. I tako uvijek bi se našao neki razlog,problem,problemčić kad bi on malo cugnio. Iako to ne bude baš često da je sad svaki mjesec ili tako nešto ali bude 2-3 puta u godini kad vjerovatno ne može izdržati neki pritisak problema... Sve do zadnjeg puta ja sam trpila, opraštala, ali zadnji put sam mu ozbiljno zaprijetila i rekla da me više uopće ne treba zvati kad se to ponovi, jer ja ne želim muža (danas-sutra) kojem će to prijeći u naviku i koji će sve naše probleme u životu početi riješavati alkoholom. Jer sam imala takvih problema u životu i on je isto u svojoj užoj familiji i ne želim to imati u svome životu. Možda ja malo pretjerujem, ali to mi užasno smeta, smeta mi što ne dođe do mene i razgovara o tome što ga muči. Kao i večeras kad sam ga pitala što radi rekao je da gleda tv. I kasnije kad sam pošla spavat bilo je jako kasno a on mi se sve do tada nije javljao na mobitel,zvala sam ga par puta. Mislila sam da je zaspao, no međutim gospodin nije zaspao nego me zove da će doći do mene da izađem minutu. Izašla sam i naravno kad sam sjela u auto vidjela sam da je popio. Stali smo razgovarati i ja sam ga naravno počela "koriti" , pitati ga zašto je popio bla bla... Njegovi odgovori na sve to su sve samo nisu odgovori, on priča kako mi ništa nije lagao da je došao do mene da mi pokaže da ništa ne krije, da mi nema što lagati, da jee popio malo ali da to uopće nije toliki problem da bih ja njega korila, da on nije balavac kakvog ga ja smatram, da niko ne zna kakvi njega kako je njemu teško i koliko se bori s problemima u sebi itd.. Ja sam mu rekla na to da on vrlo dobro zna šta sam ja rekla zadnji put kad smo se svađali oko iste stvari i da je on obećao meni nešto i da ja stvarno više ne mogu niti imam snage za to, da bi on odjednom u svojoj glavi promijenio "ploču" počeo mi psovati, govoriti-mene neće nitko smatrati balavcem od 15 god. , da ako želim momka kojeg ću kontrolirati neka nađem sebi takvoga, ne smijem se opustiti malo, da me nikad ništa lagao nije a može vrlo lako, da me može farbati kao zadnju dro** ako želi, ali to nikad ne bi napravio i kao da ja opet stvaram probleme.. Možda i jesam, možda pretjerujem , ali njegovo ponašanje i njegove psovke su me više dokrajčile, izašla sam iz auta plačući, ali nisam dugo ni plakala jer više ne mogu stvarno. Nije mi jasno kako ne može shvatiti što mu pričam ima 3 godine, i svaki put isto, svaki put me izvrijeđa i ode doma, sutra se ispričava za sve...Ali ja osjećam da više stvarno ne mogu, bojim se da mi ne postane svejedno i da se ohladim od njega zbog svega. Nisam više pametna što da radim, samo znam da me je strah za našu budućnost. Nije mi jasno zašto mu je nekad tako teško otvoriti se meni i reći mi kako mu je teško. Pitam se jeli možda problem u meni i mojoj komunikaciji s njim, ali ja dajem sve od sebe što se tiče toga, non stop razgovaram s njim, ispitujem ga o svemu, poslu, obitelji i problemima, i više stvarno nisam pametna. Kako se postaviti,kako postupiti, ne znam, samo znam da ga ne želim izgubiti ali kako je krenulo on će mene "odgurnuti" od sebe. Nadam se da će mi bar jedna od vas dati dobar savjet je ne znam s kim bi razgovarala!?