Pozdrav cure, žene U vezi sam s dečkom 3 godine i od nedavno živimo zajedno. Na početku sam se bojala tog života jer nisam bila sigurna kako će to sve ispasti. Super je sve, ali moj glavni problem sam JA. Jednostavno ako nešto nije učinjeno odmah, postanem poprilično nervozna i onda samo prigovaram i ljutim se i živčana sam. Stalno samoj sebi kažem- nemoj odmah tako. Ali bez uspjeha. Užasno me živciraju stvari koje nekoga zamolim a nije odmah učinjeno. Počinjem radi toga gnjaviti dečka i vidim da mu idem na živce. Ili naprimjer, on meni kaže: bit ću na računalu još malo pa dolazim u krevet, oko 15 min..i onda ga nema više od sat vremena. Naravno, u to vrijeme ne mogu niti zaspati jer ga čekam i onda kad idem vidjeti što se događa, nađem ga kako igra igricu ili je na fejsu ili slično. Sve me to užasno isfrustrira jer mi kaže jedno, a učini drugo. Dalje, jako je djetinjast. Često pričamo o našoj budućnosti i kad skupimo love budemo se zaručili, vjenčali i slično...ali sve su mi to još djetinjaste priče jer se on ponaša pomalo neodgovorno. Nekad skakuče kao mali dječak (iskazuje veselje), nekada me gnjavi (pozitivno- ljubi, grli), ali jako me smeta jer priča da će jednoga dana biti 'gospodin', da ćemo imati ovo ili ono, a on je još djetinjast (čak sam i primijetila da ga roditelji zovu - dječak! ) što me jako smeta i onda postanem živčana. Pokušala sam mu to objasniti i rekao mi je kako imam pravo i prvih 3 dana je bilo super i onda opet na staro. Voljela bih stvarno jednoga dana udati se, ako ne i uskoro, ali ako on nastavi ovako sumnjam u to da ću pristati. Volim ga i sve je super između nas, stvarno smo čvrsti par i poštujemo se...ali ove 'sitnice' me jednostavno sprječavaju da mislim da je i on na to spreman. Savjet? Hvala