Pozdrav cure. Pišem po drugi put. Kao osoba sam nepovjerljiva, i ne vjerujem nikome, pa niti sebi ponekad. Odrastala sam u dobroj obitelji, bila sam uvijek nasmijana i sretna. Uvijek kada nastupi neki problem ja si već zamišljam neki strašni kraj, naravno da na kraju se sve uspije srediti. Rano sam se odselila od roditelja, pa je tu došao fax, dečko.. Ima već 6 godina da smo skupa, a u početku je njemu bilo jako teško jer smo bili razdvojeni, pa je i prekinuo - uzeo si vremena samo za sebe, da bi se poslije vratio. Sada već živimo skupa. Brine me njegovo ponašanje, kao osoba je dobar, ali ipak sam ja jednom našla neko flertovanje na netu(ništa ozbiljno), druži se sa nekim curama koje 'nisu na mjestu'(niti to mi ne smeta), jedna voli pozirati gola pa takve fotke stavljati na net, i našla sam jednu poruku od nje da će biti na nekom partiju gdje on nije išao, a on priča da je ne poznaje, nego da imaju zajedničke neke njegove bliske prijatelje. Ugl. jučer mi je pukao film kada je dobio sms od svoje bivše, koji nisam stigla pročitati, jer mi je oteo mob i otišao na miru pročitati sms, da bi mi rekao: 'Pa znaš, ja radim sa njezinim tatom(što je istina mislim), i eto šalje mi ona sms neki', koji je naravno obrisao. Za tjedan dana putuje na poslovno putovanje u drugu zemlju, i neće ga biti 5 dana, a da bude bolje odlučio je još 2 dana prije otići u drugi grad sa svojim prijateljima-kolegama na neku izložbu.. Ja sam se pretvorila u santu leda, a on me stalno obilazi i grli. Neki mi ljudi kažu da se moram opustiti, i pustiti da događaji ne utječu na moje raspoloženje, jer često se dogodi da sve krivo protumačimo, ali muka mi je od svega. Dobro mi je s njim, ako nije na poslu, doma je, ali opet ovakvo ponašanje me izluđuje, a da bilo što kažem bi rekao da sam sebična, da mislim samo na sebe, i da ga blokiram.. :(