postovani!imam jedan problem,u braku sam 9 godina,ali smo zajedno 14god.Ja imam 30 a on 36 brak nam izgleda savrseno kada se gleda sa strane,ne svadamo se lijepo komuniciramo slozni smo imamo sincica od 8god i stambeno smo zbrinuti.Ovaj mjesec suprug je otvorio firmu i sve je super kada se sve uzme u obzir.Ali nije s moje strane,problemi su poceli prije par godina kada je on poceo sve vise izbivati iy kuce a ja sam se osjecala kao pale sam na svijetu,pokusala sam mu to objasniti,da mi nedostaje da sam zeljna njznosti, zagrljaja,osjecaja da mu pripadam a ne da mu sluzim,cistim brinem se za njega i maloga i da dajem sve od sebe a zauzvrat ne dobivam nista.Zelim da me izvede vani da izademo da se osjecam zivom,ja znam da me on voli ali to nije to nedostaju osjecaji koda zivim s kamenom.Ispocetka dok sam se jos trudila da mu objasnim u cemu je problem on je reko da si nadem posao neku zanimaciju da on nemoze biti po cijele dane pored mene.kada sam pokusavala komunicirati pitati sta je radio reko je da previse zapitkujem i da mi zene stvarno postavljamo glupa pitanja tipicno muski odgovor.Vise se ne trudim ni postavljati pitanje niti sto je radio u firmi ni vani,prestala sam komunicirati s njim ako ce reci neka kaze ja sam digla ruke od svega pa sto bude bude.Ali ja jos patim ali on to ne primjecuje,s moje strane brak nam je na rubu propasti jer je ne mogu vise,molim vas da mi pomognete jer ja ga volim a nadam se da se ne varam i on mene voli samo smo se malo udaljili jedan od drugog.To je bila ljubav na prvi pogled koda smo si sudeni srodne duse tako smo i funkcjonirali.Nije mi prvi,malo se zivot poigrao s nama,ili nas je bog stavio na kusnju.