Poštovani! Imam dugogodišnji problem iz kojeg nikako ne nalazim izlaz. U braku sam 11 god,dvoje djece. Od samog početka kroz taj brak se provlači njegov alkohol,laži,jako malo vremena sa mnom i djecom,uvrede,nezainteresiranost za probleme,odbijanje razgovora. Kad sam odlučila prekinuti taj brak,razbolio se,i ja sam jednostavno zanemarila sve i ostala uz njega,misleći kako će nas nevolja zbližiti,u tom periodu rađa se drugo dijete...bolest,agonija,traje 4 god,amputirali su mu nogu. Svo to vrijeme bio je grozan prema meni-pripisivala sam to bolovima,strahu bolesti....međutim to ne prestaje. Djecu voli i dobar je s njima,ali ja sam umorna od vrijeđanja,omalovažavanja,njegovih loših raspoloženja,alkohola,neodgovornosti,itd...Ima svoj posao,radi,svi mu se dive zbog hrabrosti,priča sve najbolje o meni,a ja doma samo slušam uvrede,prigovore,psovke...brinem za njega,djecu,njegovu bolesnu mamu,on ne preuzima nikakvu odgovcornost. Kad napravi scenu,poslije se ispričava,pet dana je divan,pa opet po starom,kad kažem da ću otići,prijeti mi djecom,plače djeci i govori svašta o meni...izvana divan muž,a moj dan ovisi o tome kakve će volje i stanja biti kad dođe kući...Što da radi,ne mogu više,nemam više ni ljubavi ni živaca,ne mogu podnijeti da me dodirne,ne mogu više slušati psovke i uvrede....Živimo u kući koju su nam ostavili njegovi,a mi ju adaptirali,on kaže da je njegova i nek samo idem,ali na ulicu i da će mi uzet djecu jer nemam ni krov nad glavom i trenutno sam bez posla....situacija je nezdrava,ne svadjamo se pred djecom,ali oni to osjete,vide...koja su moja prava,mogućnosti,nemam nikog u blizini tko bi mi pomogao dok se ne snadjem...kako da postupim,postoji li način,nada,on ne pije često ali kad se napije to je pakao,fizički me nikad nije taknuo ali psihički imam dojam da ću eksplodirati nastavim li slušati te psovke i uvrede(smeće,đubre,psovanje majke itd..). Živim s njim jer me grize savjest što je invalid a ja zdrava,ali to nije život,to nije primjer djeci,živimo oboje duboko nesretni,i ne vidim izlaz....tjera me da odselim,kad kažem da hoću,plače i moli da ne idem,da je onda njegov život gotov....kako da prekinem začarani krug,kako li moja djeca to doživljavaju,što da učinim,očajna sam i ne znam kud,kako zašto....tonem...ako postoji savjet,nečije iskustvo,ideja,molim Vas,dajte mi odgovor,jer ja više ne nalazim izlaz...