poštovane moje,pošto vidim da ima tu jako iskusnih zena molila bi vas za jedan savjet.ovako,ja i decko smo u vezi vec godinu dana,on ima 22 godine ja 20.imam (bar ja tako mislim) neko realno misljenje o nasoj vezi...smatram da koliko god je stabilna i ozbiljna da ima male doze i neozbiljnosti jer godinu dana i nije nesto puno.da skratim pricu,ja njega obozavam i on mene takoder.njegov tata je jako bolestan (ima rak kostiju) i ne preostaje mu jos puno vremena.moj problem je u tome sto sam uz njega i podrzavam ga,tjesim,pruzam mu rame za plakanje...ali jednostavno mislim da ne radim dovoljno toga...iako mi i on sam kaze da sam mu najveca podrska i jedina utjeha,ja mislim da ne radim to bas i najbolje...kroz zivot su mi se izdogadale grozne stvari tako da sam u jednu ruku postala neosjetljiva na bol (svoju) i kao da sam zaboravila pruziti utjehu samoj sebi a kamoli drugim...ne znam sta da radim i kako da to promijenim ako uopce trebam promijeniti...unaprijed se zahvaljujem...