Poćet ču ukratko,jer bi bilo predugo da sve pišem. Moj problem je moj četverogodišnji brak koji se počeo ljuljati nakon rođenja moje kčerkice. Nakon poroda -hitnog carskog reza- ja, sva u iščekovanju dolasku doma, razmišljam kako ču provoditi vrijeme sa mužem i sa bebom,kad ono,muž mi dovede brata i njegovu majku??!!! Koji su mi samo smetali i nimalo pomagali, dok nisu nakon tjedan dana konačno otišli.E otada se moj muž promjenio,svu nježnost i ljubav što je ranije prštila iz njega,ugasila se. Otakd je beba došla u naš dom a tome već ima 11 mjeseci, ja moram moliti za jedan poljubac, zagrljaj, malo nježnosti,ljubavi.A da ne govorim o intimnim odnosima koji su se pretvorili u grub sex na brzaka i gotovo. U jednom razgovoru sa mužem, koji je prešao u svađu, ja sam otvoreno rekla da ja više neznam šta da radim, ja se trudim za naš brak, rekla sam da sam emocionalno jako usamljena, da mi fali ljubavi i njžnosti kao što mi je nekad pružao,ali on mi jednostavno rekao da tu je sad djete, da on više od toga nezna! Da ne govorim koliko sam ostala zaprepaštena tim odgovorom!Molim Vas, ako mi možete dati koji savjet, jer ja stvarno neznam kako više da spasim ovu vezu-brak. Jedina sreća u svemu tome je moja kčerkica, koja mi daje snagu da idem dalje, a da nema nje, kako bi završio ovaj brak?!