nešto me muči,ne znam..možda pretjerujem ali me muči... u vezi sam više od 3 i pol godine..veza na daljinu od početka..sve je lijepo,puno pričamo,dopisujemo,viđamo se preko vikenda..ali jučer smo se zakačili..mislim da sam prva počela tu raspravu (ne mogu se sjetiti)...ali u biti došli smo na tu temu da kad se udam ja ću morat kuhati,iako oboje radimo,kao neće se on hvatati pregače ako sam ja u kući (ok,s tim se slažem),jer ionako sve što muško napravi nije isto kao kad žena napravi i još k tome da se motaju oko svega,pa sve pokvare,ništa ne stave na svoje mjesto..ali se ne slažem s njegovim načinom priče ,njegovim tonom..kaže kao kad ja ne budem mogla on će pravit jesti..onda kad smo se "dublje" zakačili kaže da on od mene ne traži ništa posebno,kao da ću imat posla oko njega,bitno mu je samo da pravim ručak..i uvijek kaže kao on zna kakav treba biti muškarac a kakva žena..i to me jako živcira..ne mogu reći da mi nije lijepo s njim,uvijek je tu,zove,javlja se,pričamo,dobar je prema meni,sluša me,pazi na mene,govori da sam ja njegova smotanka,kaže da želi bit samnom,on se vidi dalje u životu sa mnom iako ništa ne znam :)....ne znam možda ja tako reagiram jer sam miljenica u kući(ma od svih),zaštićena od svega ,pa i od života..nisam navikla da ja moram nekom kuhati,brinuti o njemu..ok previše razmmišljam o daljnjoj budućnosti,ja imam 22 god a tek sam sad upisala faks..ne znam više šta da mislim..u meni nema onog da ja budem doma,pravim mu kolače,pa djeca,još se ne vidim u tome dok bi on recimo sutra se ženio..ali ja se još tako ne vidim i to sam mu rekla jučer...šta mislite o tome?jel pretjerujem?da pustim sve kak treba da ide i da ne razmišljam o tome?