moje je pitanje za psihologa. u braku sam 2 godine,suprug je odrastao u devijantnoj porosici sa ocem koji je bio alkoholicar. u zadnje vrijeme od kada smo dobili bebicu on se rapidno mijenja na gore.nekada je odlicno raspolozen voli i mene i curicu a nekada ne zeli komunicirati i svoju nervozu iskaljuje na mene i kci. prema njoj se ponasa kao da je ona velika a ne beba od 4 mj. smeta mu kada place i ne dozvoljava meni da je umirim.jucer ju je zatvorio u sobu kako on kaze da se isplace i da joj on "istjera zivce' MENE TADA UHVATI PANIKA DA BI MOGA DA JOJ URADI I NESTO GORE OD TOGA,STALNO PAZIM DA BEBA NE PLACE STO JE JAKO TESKO IZVESTI.NAKON TOGA ON SE IZVINJAVA I PONASA KAO DA NISTA NIJE BILO.O RAZGOVOR NEMA NI GOVORA JER ODBIJA SVAKI VIS RASPRAVE NA TU TEMU.JA SAM FINANSIJSKI I STAMBENO NEOVISNA I RAZMISLJALA SAM CAK I DA GA NAPUSTIM ALI ME JE STRAH DA NE REAGUJE AGRESIVNO. MOLIM ZA SAVJET.HVALA.