Moj decko je do skora bio super,predlagao mi da se uzmemo cak.Ja sam to otprije zeljela jako,ali eto on nije bio kao spreman.A nakon toga se naglo odmaknuo i nekako nije vise bio tak zagrijan.Mozda se bojao sveg tog,mozda su u pitanju obaveze i problemi....Kako god,ja sam odmah pomisljala da nesto tu nije ok,da petlja s nekom curom.I onda sam postala sumnjicava,stalno nesto prigovarala,njemu je to smetalo,pa se inatio,pa se onda posvadjamo..I tako neko vrijeme u krug.Posvadjamo se mi prije jedno dva dana,opet ja,on usuti i javi se nakon dva dana i pocne me kritikovati i prekine samnom.Ja sam prvo odgovarala mu,onda sam prepukla od bola i posla sam mu govoriti da nisam namjerno tako,da ga volim,nisam htjela to,da mi je samo tesko i sl,bla bla.Javio se i rekao da kao mijenjam to,jer on ne moze tak trpiti me.Mene zapravo muci zat sto on zivi u drugom mjestu,fali mi,volim ga,bojim se,i pokusala sam pricati s njim prije,ali kao dijete neozbiljno,mislio je da je meni cilj samo da pametujem.I onda dodje do ovakvih svadja.I sveg.Isto sam mu sad kad smo se culi predlozila da se uzmemo,rekla nsam mu da smo dugo zajedno i mene muci sto on nece to,rekao mi je da ga ne tjeram na silu kao ako sad ne moze,da on nece kao nikada iz inata i prkosa je rekao i dovidjenja kao.Poludjet cu!Opet sam mu se iduceg dana javila i predlozila da dodje kod mene da pricamo on nista..Sta da radim,dal se boriti vise,znam da sam i ja bila prenaporna i forsirala ga,ali ponekada osjecam da mu nije stalo.On bi radije da se mucimo ovako i posvadjamo mozda na kraju neg nesto da napravimo.I boli me cinjenica sto bi mogao da me pusti.Ali on je takav,kad nesto odluci nema sile da ga odvrati od tog.I ako misli da ne moze sad u zajednicki zivot on to nece..Recite mi sta mislte..