Imam 26g, prije pola godine prekinula sam 4-god vezu, on 29g, je prekinuo, s razlozima da nezna sta vise zeli i da misli da ima prijateljske osjecaje prema meni i da vec duze vrijeme razmisljao o tome ( iako u tom vremenu, mi smo pricali o kuci, djeci, sta cemo kad i ja nađem stabilan posao, kolike bi nam rate kredita bile..uglavnom, bilo je planiranje zajednickog zivota..te razgovore je poticao on vise nego ja).. Pokusala sam se boriti za vezu, al bezuspjesno, jer on je htio biti sam dok sam ne shvati sto tocno zeli (posljedica nenormalnog ulaganja u posao, dodatno obrazovanje, otvaranje tvrtke sastrane ga je dovelo do toga da vise nije imao ni vrmena za sebe, ni razmisliti o nekim stvarima). Treca osoba nije bila u pitanju. Bilo kako bilo, nisam se uspjela pomiriti s njim, on je i dalje sam.., vise ne cujemo 3-4mj. No problem je to sta ja nisam krenula dalje.., znam da sam ucinila sve sta sam mogla i da ne mogu se boriti sama, al ja jednostavno ne mogu preboljeti ni zaboraviti. Jedan dio mene je jako povrijeđen, jer on je bio onaj pravi i zaista sam ga voljela istinski (imala sam i prije duzih veza, al kod ove sam bila sigurna da ga zelim pokraj sebe dokraja zivota), a jedan dio mene ga pomalo mrzi i ne oprasta mu. Ja se raspadam vec pola godine i ne mogu se sabrati, zivim dan za danom, i iako sve tece normalno (nisam zaustavila zivot..), gotovo nista mi vise ne predstavlja radost, srecu, u nicemu ne uzivam i iskreno vidim sama sebe kako "venem".. Druzim se, bavim se hobijima, radim, okupirana sam svime, i drugi ljudi ulaze u moj zivot, al ja trazim samo njega.. Znam da moram to prihvatiti i krenuti dalje i radim na tome.., no jednostavno ja patim u sebi, izvana se to ni ne vidi, a ja nikako da spojim komadice sebe i krenem punim zanosom naprijed.. Znam treba vremena..al bojim se da ja ovo ni ne preboljevam, vec samo ucim s time zivjeti..i pitam se dokada ce ovako?