hej curke! evo da vam i ja predstavim jedan problem koji me jako muči.Pa da krenem :).....U vezi sam na daljinu dosta dugo i za neke 3 god planiramo se vjenčati samo dok završim fax.Planirali smo živjeti u zg pošto on tamo već radi,i voljela bi da si kupimo stan.Ja sam odrasla u centru,u stanu a on u kući ali to nema veze,samo vam govorim kak sam naučila živjeti.On već zna da ja želim živjeti u stanu i da ga planiram kupiti kad se zaposlim.Da sam kupuje stan i diže kredit ne može pa sam rekla da pričeka dok se zaposlim pa ćemo zajedno jer je tamo sve skupo.Trenutačno živi kod sestre jer i njen muž radi s njim u toj firmi tak da se dobro svi slažu.Ali sad je nastao drugi problem.Ima drugu sestru koja se rastala prije par mjeseci.Živjela je s mužem u kući s njegovim roditeljima i to nije nikako funkcioniralo,on nije htio otići od mamice i eto rastali su se.I sad ona hoće otići živjeti u zg da si nađe posao...Pa je predložila mom dečku da zajedno kupe kuću ona bi živjela gore s djecom a nas dvoje ispod njih.jer ona nema para da kupi kuću samo za sebe i djecu.Meni se ta ideja uopće ne sviđa.Mnogi koji su iskusili taj život u zajednici govore mi da ne pristajem na to.Da mene neko "kontrolira"....da moram paziti kak ću se ponašati,šta pravim jesti,jel čistim itd...Pa sam mislila ak će joj već pomoći nek digne neki manji kredit koji će moć otplatit za 2-3 god pa bi onda mi sebi mogli nešta kupiti..ali da ne živimo zajedno. Šta vi mislite o svemu tome?Kakvo mišljenje imate o tom zajedničkom životu?Šta mi možete savjetovati