evo drage moje, odradila i ja prvo ročište za razvod braka. moram priznati da je na početku bilo mučno i da sam željela da nebo padne na nas. nakon toga smo otišli na kavu i razgovarali kao dva najveća prijatelja. Odlučila sam prihvatiti život i nastaviti dalje sa svojom kćerkicom i biti sretna koliko god mogu i uživati u svakodnevnim sitnicama. Ono što me muči je činjenica da mi je jako stalo do njega i da se ne mogu oteti dojmu da radimo glupost i da bi mogli nastaviti biti skupa. Zaista se pitam jesam li mogla inzistirati da pokušamo ili je ok pustiti nekoga da ide dalje iako u sebi znam da neće biti bolje ni njemu ni meni.Kakvo je vaše mišljenje?