Drage žene vaša mišljenja i savjeti mnogo su mi pomogli. Molim vas i sad da mi pomognete sa vašim savjetima. Radi se o sljedećem. U braku sam skoro godinu dana. Imam najboljeg muža na svijetu. Pažljiv je, brižan, strpljiv, pomaže mi u svemu. Prije braka bili smo u vezi 2 godine. Veza je bila super, uvijek je imao povjerenje u mene. Međutim, prije mog muža ja sam bila u vezi 6 godina sa momkom koji me izluđivao sa svojim ponašanjem, sve je radio suprotno od onoga što se dogovorimo. Ako se dogovorimo da se vidimo naveče u gradu, on neće doći. Ako smo pozvani na rođendan kod moje prijateljice, i ako ja nisam mogla otići zbog mojih obaveza, dogovorimo se da nećemo ići, ja ostanem kod kuće, a on ode. Sve njegove gluposti trpila sam 6 godina, dok se ja nisam razbolila, Trebala sam na operaciju, borila sam se za život. Njeg to nije bilo briga. Nije maknuo prstom da mi bilo šta pomogne, kad sam ja njeg nazvala samo mi je rekao da sam ja bolesna a ne on. Prekinula sam s njim. Nastavila sam svoj život. Ja sam upoznala svog muža i sretna sam sa mužem. On je jedno vrijeme prijetio mom mužu, ali to je prošlo. Muž me pitao o njemu, i jednostavno nisam željela da pričam o njemu, jer poslije svega nebitna je osoba. Muž ništa ne zna o tome da smo bili u vezi i koliko smo bili u vezi. Neku veče, muž me ponovo pitao o njemu, jednostavno sam rekla da neću da pričam o nebitnim osobama i da se zamaram glupostima sa nečim što je bilo prije nego što sam upoznala muža. Sad me savjest peče. Imam osjećaj da sam dužna ispričati mužu o tome. Šta da radim? Da li da kažem mužu da sam bila u vezi prije nego što smo se nas dvoje upoznali, da je ta veza trajala 6 godina i da sam samo patila u toj vezi i bila nesretna ili da šutim jer nevolim da pričam o prošlosti?