Drage žene, imam problem koji se tiče dečka s kojim sam u vezi. Naime, jako me smeta što puši travu. Ja ne pušim i ne privlači me, nikad i nije. On prije nije pušio, probao je par puta ali je smatrao da je to glupo i neozbiljno, i to je jedna od stvari koje su mi se uvijek sviđale kod njega. Nije pušio dug period naše veze. Počeo je intenzivno prije par mjeseci, vjerovatno jer je odnedavno postao cimer sa svojim dobrim prijateljem koji puši već dosta dugo. Sinoć smo se dotakli te teme kad je bio kod mene i rekao je da prije nije bio za to, ali da mu je sad ok. Puše stalno, svaku ili svaku drugu večer… Iako imamo vezu u kojoj mu ja mogu slobodno reći sve što mi nije u redu, ovo je prva stvar koja mi zaista smeta a zbog koje ja ne mogu prigovoriti, jer se iskreno osjećam jako glupo, kao da dižem prašinu oko sitnice. Jedno je da imamo tridesetak godina i velike obaveze, ali nemamo, mlađi smo, na faksu, nalazimo se u tim godinama koje služe za zabavu i za isprobavanje tih stvari. I ja uživam u druženju s ekipom, izlascima i sl., ali smatram da se ljudi mogu dobro zabaviti i bez toga. Poznajem puno ljudi i svi puše, ja sam jedina koja to ne radi i kojoj to smeta. Kod njega mi se jako sviđao taj njegov stav prema tome ranije, sada ga iskreno ne mogu vidjeti napušenog, iz nekog razloga mi se u takvim trenutcima zgadi, u potpunosti nestane ta privlačnost koju osjećam prema njemu. Ne volim ono glupasto ponašanje u takvim trenutcima, i samo znam da mi sve skupa užasno smeta. Razmišljala sam da popričam s njim o tome, on me jako dobro poznaje i zna kad me nešto muči, pitao me par puta da li mi nešto smeta i nisam znala kako da mu kažem. Nije da on ne zna da mi to smeta, on vrlo dobro zna moj stav o tome, i ja često znam izjaviti da mi je sve to glupo i bespotrebno… Pričala sam sa prijateljicama više puta o tom problemu, kažu mi da sam komplicirana i da pretjerujem. On je divan dečko, trudi se provoditi što više vremena samnom, i stalo mu je do mene…Ne želim mu postavljati nekakve ultimatume i braniti mu da puši ako on to želi, pa nemam ni pravo na to…Samo bih voljela naći nekakav način da prijeđem preko toga, da me to prestane smetati, vjerujte mi da već dugo pokušavam uvjeriti samu sebe da mi to ne smeta, ali stalno razmišljam o tome i neda mi mira…Znam da ovdje pričam o sitnici, svjesna sam da u vezama i brakovima postoje mnogo gore i ružnije stvari koje muče žene, ali ne mogu si pomoći. Kakav je vaš stav o svemu ovome, možete li mi, molim vas, nešto savjetovati? Ispričavam se ako sam oduljila s ovim