Drage moje,zaista molim anonimno želim čuti vaše mišljenje,ali prvo odmah da vam kažem da ne želim svađu na ovoj temi neko samo vaša mišljenja. Netko če znati tko sam ali radi moje sigurnosti neka ostane anonimno. U braku sam 6 godina imamo zajedničko djete sve je bilo ok prvih par godina. Ali ja nesmijem ići radit misli da ču nači nekog drugog...ako izađem van (u dućan ili djeci po nešto) ako se odmah ne vratim zove di sam šta sam zašto me nema ... počinju svađe. I tako već 2 godine . Ja nemogu to trpit,primanja nemam nikakvih da igdje odem,nažalost roditelje ko da i nemam znači sama sam ,on ima djete iz prvog braka živi sa nama volim ga kao da je moje i za to djete mi govori da ga mrzim... Želim otić ali nemogu volim ja njega ali ne onako kao i prije . Nemam nikoga ,imam jednu prijateljicu i kad odem na kavu sa njom on mora doći na to mjesto da vidi di sam i šta ja radim :(( Neznam kako dalje ... a nedo Bog da nekog muškarca pozdravim ubit će ga ali doslovno :(