Drage moje.. Volim jednog muškarca jako, jako.. Sve je bilo krasno dok nisam saznala da me prevario.. Ostali smo zajedno, ali od tada me muče užasne sumnje,nemam povjerenja više u njega.. Postala sam užasno nesigurna i paranoična. sama sebi idem na živce.. naša situacija od početka nije bila bajna jer sam ja razvedena mama, ne živimo u istom gradu, ne viđamo se koliko bi htjeli itd.. Uz sve to, ne mogu ni reći da smo u vezi iako ovaj naš odnos traje već više od godinu i pol dana, čujemo se po nekoliko puta dnevno, dio sam njegova života, ali opet s druge strane kao da u njegovom životu ne postojim. Na početku mi je to i odgovaralo, ali kako je vrijeme prolazilo ja sam se zaljubila.. Volim ga bez obzira na to kako se ponio prema meni, ali me izjeda ta ljubomora i nesigurnost.. Strah me da ga ne izgubim jer činjenica je da se on ne nosi baš dobro s time da sam ja već bila udana i da to nije to što on želi, a opet s druge strane ne pušta me...Znam da je nalogičnije riješenje da odustanem od njega, ali ne znam kako smoći snage za to jer mi je jako stalo do tog čovjeka. On rijetko kada priča o svojim osjećajima, a i kad priča pun je gorčine prema meni... On je ogorčen na mene, ja na njega, ali nikako da to prekinemo.. Kad smo zajedno sve je super, ali čim se ja vratim u svoj grad u njemu se javi neka gorčina, kao da je druga osoba, a ja opet postajem nepovjerljiva, nesigurna i strašno ljubomorna.. kad se ne javi na mob. odmah pomišljam da je s nekom drugom itd.. Nisam dijete, nisam niti naivna i zato se sama sebi čudim.. Čudim se svojoj nemoći i neodlučnosti kada je on pitanju...