drage moje!U braku sam 15 god.Imamo dijete.On ne radi,po cijele dane igra igrice i tako godinama.Ja putujem u drugi grad,radim.On i ja jedva da razgovaramo.Ono baš šta moramo.Ne svađamo se,jer i kak kad visi stalno za kompjuterom.Klinka je super odličan đak.Ja sam malo skrenula s puta.Šta se dogodilo.Upoznala sam mlađeg dečka lani i družili smo se,svuda išli zajedno,sexali se nismo i to je postalo još zanimljivije.Sve je bilo divno krasno,al taj dečko je završio u zatvoru.Ima svašta nešta na guliti,sklon je cirkusima,no prema meni je uvijek bio divan,krasan,pažljiv.Znam i sama da nije neka zamjena za muža mi.Ovaj doma bar ne radi probleme te vrste.Znam da sam grozna jer "varam" muža,al i on se vjerojatno viđa sa drugim ženama.Ja s ovim sam nazovimo to u nekoj romantičnoj vezi.Pišemo si,zove me,posjećujem ga u zatvor.Neznam dal osoba koja je provela dosta godina u zatvoru može danas sutra krenuti na pravi put.Nema posjete da ne pita za dijete mi,kako sam ja i to sve.On stalno razmišlja kak ćemo mi živjeti zajedno,a ja jednostavno neznam šta da mislim dal to može krenuti pravim putem ili će mi policija biti svako malo na vratima.Imam dijete pa nebi ju izlagala tome svemu.Prvenstveno mi ona bitna.Znam da to sve zvuči grozno i pomalo i jesam grozna,al..molim vas otvorite mi oči iako bi najrađe da mi netko lupi šamar