Drage moje.. Moj je problem ovakav.. Imam 23 godine, do nedavno bila zaposlena - sad sam na na bolovanju jer sam trudna, krećem se svaki dan po vani, druži se, odlazim svojima na par dana (jer ne živimo u istom gradu, pa mi se ne da odlazit na jedan dan). Moj dečko ima 34, nezaposlen je - pokušava već dvije godine pokrenuti privatni posao, a nikako da mu krene, svaki dan je doma, na kompjuteru, ne ide nikuda, već se neko vrijeme dogovaramo za kino, pa i dalje vrijeme provodimo doma, baš nas je danas moja prijateljica pozvala u šetnju, pa ga bole leđa, pa mu se nikad ne da..... Ali kad su u pitanju igrice i kompjuter, e onda je druga priča. Svaki dan se žali na bolove u leđima, a kad mu kažem da je to zbog sjedenja, onda se otrese da se svaki dan rasteže, i uvjeren je da nije od sjedenja. Iako, moram priznati, prije je imao faza kada je zamjenio dan za noć. Curke, ne znam šta da radim, i kako da svemu ovome pristupim, jer je jako osjetljiv, i reagira na svaki moj pokušaj kaj god da mu kažem. Sada razmišljam i na ovo malo biće, imat ćemo za hraniti još jedna usta koja će zahtjevati, a neće biti para, ako uskoro ne počne raditi. To kaj dobivam sa HZZO-a nije nešto, a on jako malo zarađuje, plaćamo stan, plaćamo prostor koji iznajmljuje za svoj posao, u kojem zapravo ne radi. Ne osjećam se dobro, i sve me kopa.. Ne znam šta i kako! Trebam neki pametni savjet..