Drage moje,imam 23g i nemam se kome obratit i evo tu vama pisem kako bi istresla svoju dusu.. Bila sam u vezi 6g,koje je na svu moju srecu zavrslia prekidom.. Jako sam patila u toj vezi, trebalo mi je dvije godine da skupim snage i zaista prekinem.. Nikada nisam imala snage ostavit ga, toliko sam se bojala zivota bez njega, i bez njegovih poljubca.. I eto hvala Bogu, uspijela sam.. U meduvremenu sam upoznala savrsenog decka, prije par mjeseci me zarucio.. pristala sam cim je kleknuo.. Volim ga, sretna sam i nitko se nikada u zivotu nije ponasao kao on, nikad me nitko nije cijenio i iskreno volio kao on.. Ali vjerovatno nemoze sve biti savrseno.. Proslo je godinu dana od prekida sa bivsim, nekako sam odmah iza prekida upoznala sadasnjeg.. I mislila sam da sam prosla fazu plakanja za bivsim ali ocito nisam.. Ne dvoumim se ni sekunde za sadasnjeg, volim ga i zelim biti njegova cijelog zivota.. ali neznam zasto mi se sada poceo motat bivsi po glavi.. Znam da ima curu i kada sam prekidala snjim u suzama sam ga molila da nauci na nasim greskama i da nikada ne pruzi nijednoj ono sto je meni.. Tesko mi ga se bilo rijesit kada sam prekinula snjim, bilo je tu puno suza.. obecavao mi je da ce se promjenit (da ce prestat varat,izlazit,pit..) previse sam mu puta davala priliku i tad nisam smjela pokleknut njegovim suzama-ne tada kada sam imala snage da se okrenem.. Ali sada cujem da je prema svojoj curi savrsen, da je prestao izlazit.. I tu i tamo skicnem na njegov profil (nemogu si pomoc) i vidim kako joj stavlja pjesme, izjavljuje ljubav i pitam se ZASTO?? zasto nije mogao biti takav prema meni, toliko sam ga voljela, i patila za njim i zbog njega.. Problem je u tome sto mi vec par dana prolaze slike kroz gavu onih dana kad smo bili sretni,kada me ljubio i grlio.. Iako moj zarucnik nista ne napravi ja budem ljuta i izmislim neki razlog za svadu.. Znam da nije zasluzio, ali toliko sam ljuta na sebe! Zasto mi se sada vracaju uspomene??? Sada kada sam napokon nasla svoju srecu, i kada sam napokon bila spokojna u zagrljaju covjeka koji me zasluzuje... Uopce ne razmisljam da trebam prekinut sa zarucnikom, zaista ga volim.. Ali mi je toliko krivo sto mu nemogu pruzit ljubav koju sam pruzala bivsem (koji uopce nije zasluzio) a covjeku koji zasluzuje i covjeku kojem cu cijelog zivota biti duzna to nemogu... Pitam se hoce li mi biti tako i kada se udam, hocu li lezat udana kraj svog muza dok cu u sebi vristat i trazit odgovor na moje zasto?! Toliko patim jer opet mislim na njega da vam to nemogu opisat.. Taman sam mislim da je prestalo.. Sva tuga,suze,i bol... I evo ga opet.. sada kada imam sve, on se vratio.. Nemam se kome obratit.. Kome da kazem da mislim na bivseg a trebam se udat za drugoga.. Osjecam se jadno, i pljunula bih sama na sebe! Oprostite sto ima puno toga za citat, ali morala istrest sve iz sebe.. Neznam zasto sada mislim na njega.. Ocajna sam vec par dana,i iskaljujem se na osobama koji to ne zasluzuju.. Cure moje, hoce li ikada ovo prestat?