drage moje,dok vam ovo pisem jako sam ocajna.placem i krivo mi je sto nisam jaka,ne znam sta da mislim...i ovo samo mogu vama da kazem,zvuci glupo ali je tako.imam vezu na daljinu i do jucer sam mislila da je sve super. slazemo se zezamo se,i kad smo skupa i ovako udaljeni stvarno je dobro.msa.medutim,ja sam ga pitala (bilo je cisto da vidim/cujem misljenje) sta misli o tom da odem da studiram u austriju(on ne zivi u mojoj drzavi).bez imalo razmisljanja rekao je:pa idi! ali cak nije ni to problem koliko cinjenica da me stalno podjeca da ne zna sta ce sutra biti, da ja trebam da radim sta mislim da je za mene najbolje u zivotu,da se ne obazirem na njeg.i on kad odlucuje gleda samo na svoj zivot(to je rekao) imam osjecaj da se ograduje od mene,kao da ja nisam nikakav faktor u tom njegovom zivotu. osjcam se kao kukavica,nisam mu mogla reci to,vec sam napisala sms(sve ovo sto sam i vama napisala). postavljam pitanje sta sam ja?!veza je od 4 god,ali sta sam ja? ima toliko barijera izmedu nas,ali kad nekako ni on sam ne vjeruje niti me pusta da budem taj glupi faktor u zivotu,sta mogu?mozda neke misle da je glupo,ali nije glupo,ne pricamo o zajednickoj buducnosti,niti me spominje u njoj....kao da imamo neki rok trajanja,koji on zna,a ja ne!!!