Da li smatrate moga dečka maminim sinom i kako da se postavim prema njihovom odnosu? Dečko i ja smo prevalili 30-tu, igrom slučaja (financijska situacija) živimo svatko u svojoj obiteljskoj kući ali planiramo zajednički život. On je najmlađi sin, roditelji razvedeni i majka je imala veliku ulogu u njegovu životu (i još ima). Odgojila ga je kao vrijednu, pouzdanu, poštenu osobu, koja je uvijek spremna pomoći, jako je pažljiv, kako prema mami, tako i prema meni. Međutim, nekada mi se čini da mu je njeno mišljenje o svemu najvažnije i da to počinje utjecati na naš odnos. Ne mogu reći da se ona miješa u našu vezu, ali neki njeni komentari mi počinju sve više smetati i čine me nezadovoljnom. U početku, kada sam počela dolaziti k njima u kuću, i kada bi dečko radio nešto oko kuće, znala je komentirati nešto u stilu kako sam trebala naći manje vrijednog dečka jer bi imao više vremena za mene. On i ja provodimo dosta vremena zajedno, iako kad smo kod njega on stalno nešto radi oko kuće, kao da želi mami dokazati da, bez obzira na našu vezu, on i dalje obavlja sve obiteljske obveze. Meni se sviđa što je on vrijedan, pomaže joj oko kuće, kako je ona boležljiva pomogne joj i oko pranja i vješanja robe i općenito pokazuje veliko poštovanje prema njoj. Inače, kada provodim vikend kod njega ona kuha (kao i inače, ne specijalno zbog mene), ja operem suđe i pomognem ako nešto treba očistiti, otići u dućan ili sl. Priznam da nisam neka velika kuharica, nisam imala potrebe do sada, ali kada treba mogu spremit nešto i normalno mi je kada dečko i ja počnemo živjeti zajedno da obavljam kućanske poslove. Međutim, ona kao da sumnja u te moje sposobnosti, često me ispituje šta znam kuhati, meni je glupo njoj se dokazivati, kao da se moram opravdavati. Dečku to što ja nisam neka kuharica ne predstavlja problem, on smatra da ću sve naučiti kada bude potrebno, čak je rekao da, budući da ću ja kuhati, pranje suđa je njegov posao jer poslove treba dijeliti u zajedničkom životu. Međutim, ona je njemu u nekoliko navrata prigovorila da se previše odmaramo, provodimo (izađemo nekada u šetnju, koncert, kino, ali o nekim provodima i izlascima nema riječi, preko ljeta odemo na more),a da premalo radimo oko kuće. On je tu stao u moju zaštitu (imam osjećaj da ona mene krivi za to), ali je nakon toga ipak nastojao dokazati njoj da to nije istina. Tako da nakon tih njenih prigovora on uvijek krene s nekim radovima oko kuće, ranim ustajanjem i sl. samo da bi dokazao mami da se nije promijenio od kako je u vezi samnom. Meni je jasno da su oni (još uvijek) jedno domaćinstvo i da joj mora biti pri ruci, ali da ona mora određivati sva pravila ponašanja u kući mi baš nije jasno. Mama mu je sada na nekim pretragama u bolnici i ovaj vikend smo bili kod njega sami, cijelu subotu je nešto čistio, ja sam mu pomogla jer mi je to normalno, neću sjediti dok on radi. Kasnije sam ja radila ručak (jednostavan, ali je bio ukusan i dečko je bio oduševljen), on je odmah nakon ručka ustao i otišao oprati suđe. Ali prije toga, kada je zvao mamu na telefon da pita šta joj treba donijeti u bolnicu, pitala ga je šta će jesti i on je rekao da ću ja nešto spremiti i onda je ona nešto njemu komentirala. Nakon tog razgovora on se samo nasmijao i prokomentirao kako je njegova mama zabrinuta kako ćemo on i ja zajedno živjeti kad ja baš nisam neka kuharica, a da joj je on na to rekao da se čovjek svemu u životu nauči kada je potreba i da to njega ne brine. Dok smo bili kod nje u posjeti, ona je opet pitala kako je ispao ručak, ja sam samo rekla neka pita sina, i on je pohvalio da je bilo super. Nakon toga je ispričala cijelu priču o svome životu (udaja, fakultet, rođenja oba sina, posao i sl.), a poanta svega je bila da zaključi kako žena sve u životu može ako želi, ali kako nije lako biti domaćica. Kada smo išli doma ja sam šutila, nisam htjela nekim komentarom povrijediti dečka jer on stvarno nastoji udovoljiti i njoj i meni, a on je komentirao kako vidi da je mama bolje jer počinje s edukativnim pričicama, ali da nam nema druge nego potrpiti te pričice i gotovo. Ja imam skroz drugačiji odnos s mojom mamom, smatram da to što živim s njome ne znači da mi ona određuje pravila ponašanja u kući, jer sam ja silom prilika u toj zajednici (financijski razlozi), ali sam odrasla osoba sa svojim životom i normalno mi je da se nekada i posvađamo i da joj prigovorim i ne dozvoljavam joj da mi pametuje. Jednom kada je moj dečko nešto prigovorio mami malo glasnije, ona je njemu samo rekla nešto u stilu dok je u njenoj kući da neće vikati na nju (a bilo je daleko od vikanja, po meni normalna rasprava dviju generacija koje se ne slažu u svemu). Znalo se dogoditi da je moja mama nekada spakirala koji kolač ili nešto za klopu kada bi išla k njemu na nekoliko dana, jer joj je neugodno da se hranim kod njih (iako ja znam uvijek nešto kupiti kada idem tamo) i njegova mama je komentirala da šta se moja mama boji da ću biti gladna kod njih i neka to više ne radi. Nisam se suprotstavljala, rekla sam samo da ona to ne misli, jer da ja s mojom mamom uopće ne raspravljam šta radim i jedem kada sam kod njih, ali da više neću ništa donositi i gotovo. Ja sam, do sada, nastojala uvijek joj potvrđivati ono što ona kaže, ako se nisam slagala s njome nisam komentirala previše, poštujem je kao majku svoga dečka, ali sada se u meni javlja neki nagon i inat da odgovorim ukoliko se dirne u nešto što se tiče mene i mojeg odnosa s dečkom ili mojim načinom života. Nastojat ću da to bude mirnim tonom, bez nekih negativnih konotacija, ali jednostavno ne mogu šutjeti dalje. I sada mi imamo u planu živjeti kod njega, u zasebnom stanu, pa se ja plašim da on i dalje ne bude rastrgan između ta dva odnosa. Mogu biti sigurna da se ona neće miješati u odnos na način da će nam dolaziti i da ću ja njoj morati polagati račune, jer i sada, kada sam kod dečka, mi budemo u njegovoj sobi ili primaćoj sobi, i ona nema običaj dolaziti tamo, eventualno ako joj nešto treba dođe u primaću pitati, u sobu nikada nije ušla, čak ni preko dana. Moram priznati da tu poštuje neku našu privatnost, ali ipak kada ustanemo najprije izdiktira dečku šta sve treba napraviti taj dan, osim ako mi baš nemamo neke svoje planove s kojima je upoznata, to isto tako poštuje. Ja sam razgovarala s njime o tome kako zamišljam da bi taj naš život trebao izgledati, znači da imamo svoju privatnost, da možemo šetati goli po kući bez straha da će netko uletjeti, da mi u njemu stvaramo naš život s našim pravilima i on kaže da se ne trebam brinuti, da ja nikome neću morat polagati račune. Isto tako znam da će mi dečko pomagati u svemu, tu mogu zahvaliti njegovoj mami da zbog njenog odgoja poštuje jako žene i ne dijeli poslove na ženske i muške. Ali, ne mogu se oteti dojmu da je malo previše pod njenim utjecajem, iako nije klasičan mamin sin. Kako cure vama izgleda ova situacija i kako bi se po vama trebala postaviti?